
Tapkanje-super zanimacija za vreme odmora u školi.Idealan način da dodješ do onih sličica koje ti nedostaju da popuniš album.
Način igranja:
Svaki igrač stavlja po jednu sličicu.Prvi igrač poklapa sličice dlanom i trudi se da ih što više okrene sa naličja na lice. Sve okrenute sličice pripadaju njemu.Igra se naizmenično dok sve slicice nisu uklonjene.
Овај израз везан је стару игру, која је и данас популарна, највише међу децом. У ствари, то је ризичан покушај илегалног одузимања светиња детињства, сличица, картица и осталих сликовитих хартија. Наиме, у овој игри, као и у свакој другој, постоји поносни победник, и понижени губитник, жаргонски речено - одуљени. Тапкање је врста голоруког ударања сличица (картица и сл.) на тврдој подлози, са циљем да се оне преврну и на тај начин постану власништво играча који је то успео. Сваки играч је у обавези да уложи договорену своту папира, а технике су различите: једноручно, дворучно, карате, лепак и многе друге. Нажалост, ова симпатична игра се најчешће завршава вербалним сукобом који започиње незадовољни и покрадени такмичар, те понекад чак дође и до физичког обрачуна, где се својина присилно одузима.
-Е, знаш оног Милета?
-Да?
-Е, брате, отапк'о сам га пре неки дан. Уз'о сам му све живо, Роналдиња, Касиљаса, Месија, Рунија... Он изабр'о карате, а ја дворучно, тактички. И одуљим га ја, кад крене нешто да ми лупета. Као, користио сам две технике у једној, дворучно и лепак. После ми звао и ћалета, ја штурнуо.
-Ау, брате, који аматер! Одо' и ја да га испразним!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.