Ovaj izraz vezan je staru igru, koja je i danas popularna, najviše među decom. U stvari, to je rizičan pokušaj ilegalnog oduzimanja svetinja detinjstva, sličica, kartica i ostalih slikovitih hartija. Naime, u ovoj igri, kao i u svakoj drugoj, postoji ponosni pobednik, i poniženi gubitnik, žargonski rečeno - oduljeni. Tapkanje je vrsta golorukog udaranja sličica (kartica i sl.) na tvrdoj podlozi, sa ciljem da se one prevrnu i na taj način postanu vlasništvo igrača koji je to uspeo. Svaki igrač je u obavezi da uloži dogovorenu svotu papira, a tehnike su različite: jednoručno, dvoručno, karate, lepak i mnoge druge. Nažalost, ova simpatična igra se najčešće završava verbalnim sukobom koji započinje nezadovoljni i pokradeni takmičar, te ponekad čak dođe i do fizičkog obračuna, gde se svojina prisilno oduzima.
-E, znaš onog Mileta?
-Da?
-E, brate, otapk'o sam ga pre neki dan. Uz'o sam mu sve živo, Ronaldinja, Kasiljasa, Mesija, Runija... On izabr'o karate, a ja dvoručno, taktički. I oduljim ga ja, kad krene nešto da mi lupeta. Kao, koristio sam dve tehnike u jednoj, dvoručno i lepak. Posle mi zvao i ćaleta, ja šturnuo.
-Au, brate, koji amater! Odo' i ja da ga ispraznim!
tapkale +