Kratak, jasan i donekle učtiv odgovor, iz kojeg treba da shvatiš da ne treba da mi brljaš po kompjuteru, ne pomeraš stvari po stanu, da neću da sklonim krš koji sam napravio i da ću vodokotlić namestiti kasnije jer me sad mrzi.
Postoji i onaj "Ostavi to da ti prste ne bih polomio" ali taj koristimo u slučaju krajnje upornosti sagovornika da sve sredi po svojoj volji. Ako ni ovo ne pomogne, počinje se sa spominjanjem bliže i dalje rodbine..
