Verujem da se svima u životu dogodi da, u nameri da učini nešto dobro, napravi pravu malu katastrofu, u najboljem slučaju pokvari nekome dan, a u onom gorem, posledice budu mnogo ozbiljnije. Medjutim, te individualne nisu tako strašne u poredjenju sa globalnim. Kada je Hitler Jevreje i Rome slao u koncentracione logore, bio je ubedjen da svetu čini dobro - kao i Ajnštajn dok je izmišljao atomsku bombu. Primera kroz istoriju ima jako mnogo, ali su ubedljivo najgore one namerno izazvane, sa ciljem da pojedinci i organizacije dodju do moći, zemlje, resursa i bogatstva. Uzmimo za primer katoličku crkvu i krstaške ratove, uvodjenje robovlasničkog sistema ( pod tvrdnjom da su crnci niža rasa ) rat u Iraku..
Ovakve stvari se dešavaju zadnjih 2000 godina.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
"i put u pakao popločan je najboljim namjerama" Šekspir