
Израз који користимо када хоћемо сами себе да утешимо.
- Мајсторе, да вам није мало накриво овај зид?
- Ма јок госпођо, чини вам се.
- Ма јес' мало накриво ево погледајте.
- Аман мичи се бре жено, јел видиш да радим!?
...Пар минута касније.
- Ауу.. јес' мало накриво. A нема везе, то тако треба.
Rečenica koju svekrva i snaja upotrebljavaju kada posluže poluzagoreli ručak. Zagorelo, pa šta. Moraš da jedeš ili te neće biti.
- Kevo, šta je ovo?
- Da, ženo. Kakav je ovo bućkuriš?
- Punjena paprika.
- Ovo ne liči na punjenu papriku.
- Šta ti znaš budalo. Ne mešaj mi se u kuhinju. To tako treba. Ćutite i jedite. Ajde, šta ste zinuli?! Jedite da vam ja ne bih trpala u usta!
Kratak, jasan i donekle učtiv odgovor, iz kojeg treba da shvatiš da ne treba da mi brljaš po kompjuteru, ne pomeraš stvari po stanu, da neću da sklonim krš koji sam napravio i da ću vodokotlić namestiti kasnije jer me sad mrzi.
Postoji i onaj "Ostavi to da ti prste ne bih polomio" ali taj koristimo u slučaju krajnje upornosti sagovornika da sve sredi po svojoj volji. Ako ni ovo ne pomogne, počinje se sa spominjanjem bliže i dalje rodbine..
Prosečni vožač juga.
Mile lupa ti nešto sa desne strane.
- To tako treba.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.