Kratka rimovana pesmica za podjebavanje ribopecača. Više smisla ima ako se drnda profesionalni ribar, ali takvi su retki, pa se peva i sportskom. A taj je najčudniji: što ide u ribolov ako ne da bi konzumirao što ulovi? Kakav "Uhvati i pusti" i te boranije. Vredi se i pomučiti da bi dobru ribu uhvatio, prikradati se, šunjati, pa i u vodu uskočiti ako treba. To ne razumeju mnogi. Jer dobra riba je prava retkost i vredi i par puta proći bez ulova. Isplati se još kako, satisfakcija je ogromna i sve tada pada u zaborav i vredelo je istrpeti; i podrugljivost, ismevanje...
- E, ovo je bilo baš onako, žestoko! Bogami, vredelo je čekati! A mogli bi malo češće da šaljemo dete kod baba i deda samo, a?
- Eh, i ti sad, samo ti to u glavi!
- Pa, i ti si kriva, ženče. Mislim, još uvek si riba i po. Vid' me, sav sam mokar, hehe. Nego, ogladneo sam od ovih, khm, fizičkih aktivnosti. Šta ima?
- E, sad, trebalo je nešto da spremim, ali sam bila sprečena zbog tih istih aktivnosti, pa ćeš morati da navučeš te svoje gaće i da se sam snađeš. Taman, evo, i moje ponesi i baci ih pravo u mašinu, skroz su mokre.
- Eh, sudbino ribolovačka...
