Fascinantna pojava. Apsolutni mast hev svih avanturističkih, Indijana Džons filmova. Odlikuje ih čest govor u aoristu, što je i normalno za taj vremenski period, ispremetan red riječi i, vrlo često, višeznačnost. U filmovima za cilj imaju da proizvedu strepnju i uzbuđenje kod gledalaca, dok istorijski gledano, nema apsolutno nikakvog objašnjenja zašto njihovi tvorci nisu pisali kako Bog zapovijeda, nego su se kurčili pišući zagonetke.
- Ej, brate, vidi šta sam našao dok sam kopao bunar!
- Opa, šta ti je to?
- Nemam pojma, neka kamena pločica...
- Šta to piše na njoj?
- Ček' da vidim... "Oni koji oružje nosahu, ovuda prođoše, barjakom vijoreći i put Kosova odoše, ljeta Gospodnjeg, 1389."
- U jebote, nosi to u muzej, možda uzmeš neku kintu...
- Zajebi, valjaće mi da zapušim onu rupu kod dimnjaka što mi prokišnjava kroz nju...
- Koja si ti sirovina...
Opet, nego kako. :) Jebote, igram sad neku igricu (umjesto da učim) tako nekog tipa, svako 5 minuta naletim na ovako neku rečenicu, ispizdio sam. :)
Ninka jedno vreme nij pisao ništa....i to duže vreme, a zna......najgore je kada neko zna, a neće.....e ovako je bolje.
Dobar primer +++
Jebiga Džoni, nisam imao volje a ni inspiracije. Sad me nešto uhvatilo, štancam k'o lud. :) Da naguram na 200 i onda ću malo da odmorim. :)
Vrh.
+