Upoznavanje njenih roditelja

Животни феномен који нас чека у животу као испит мушкости. На нама је да ли ћемо га положити као прави мушкарци и бити поносни на све то или ћемо пасти и схватити да нисмо зрели и достижни нашег циља.
Једна од најбитнијих ствари у животу сваког мушкараца. Он мора да буде свестан одређене тежине и захтевности коју нам доноси та ситуација. Терет је превелик, а сав ризик присвајамо на нас.

У вези си са девојком годину дана. Одавно си је заволео, а до скоро си схватио да не можеш да замислиш више свој живот без ње. Давно си је упознао са својима. Није било толико страшно. Претпоствљаш да јој није било лако да се нађе у ту ситуацију, али ни сам не знаш, заправо, како је њој заиста било. Лагана шетњица поред реке. Седате на омиљену и заједничку клупици и причате. Одједном, бум! Каже ти да је њенима рекла за вас и да они имају велику жељу да се упознају са тобом. Мешање осећања. У једну руку ти је драго и пријатно за вест, јер схваташ да прелазите на озбиљнији степен везе, а у другу руку ти је непријатно и осећаш благу дозу нервозе због слике коју си већ створио у глави.

Прошло је две вечери од тог саопштења. Два дана већ ниси спавао јер си размишљао о томе. Коначно скупиш муда и јављаш јој да пристајеш на позив и да долазиш код ње на упознавање и вечеру. Она је срећна због тога, али ти сваки час све више и више постајеш нервознији, а тензија је све већа и већа. Али мораш да будеш мушкарчина и да се понашаш тако. Не смеш да се цимаш и да будеш пичкица. Буди мушко, буди мушко!
Пред огледалом си. Размишљаш шта ћеш да обучеш. Мајицу коју сам купио у Гучи и фармерке из средње? Не, изгледаће превише неозбиљно и клиначки. Ау, могао бих ову кошуљу са сведбе и ове црне панталоне? Ма, бежи, помислиће људи да сам неки фегет и пичкица. Опа! Сиви џемперчић и црне панталоне? Може, фино и културно. Имаш довољно пара да купиш нешто за први пут у кућу и за такси. Добро је. Улазиш у продавницу и купујеш. Вино? Па може, изгледаће пристојно. Не, не, не. Рекла је кева да ће да помисле да нам је цела фамилија алкохоличарска. Двеста грама кафе, ратлук и чоколада за млађег брата. Ма може и вино ово, боли ме курац. Нека помисле шта хоће. Зовеш такси и улазиш у њега. Полако придобијаш благу трему и фрустрацију. Излазиш из таксија и звониш. Намешташ џемпер и фризуру, чистиш патике. То је то. Топ. Не, не, не! Жваке! Јебене жваке сам заборавио. Можда ми се чује из уста. Ма јок, неће провалити.

Она отвара врата и љуби те. Каже ти да будеш опуштен и смирен. Ћале јој је мало строг, али биће океј. Кева је легендица. Верујем јој. Улазим у ходник где се млађи буразер игра са лоптом. Поздрављам се са њим и упознајем се. Фин дечкић, баш је сладак. МАМУ ТИ ЈЕБЕМ МАЛУ! ПРОСУО МИ СОК ПО ЏЕМПЕРУ! Ау, ја не могу да верујем шта се дешева. Ништа, бацам вештачки осмех и кажем клинцу да није крив, све је добро. Ништа се не дешава. Улазим у кухињу, а њена кева спрема неку вечеру. Упознајем се са њом и дајем јој поклон. Она се осмехује и види се да јој је драго. Супер, супер. Биће све океј. За сад иде одлично. Е, сад, тренутак одлуке! Најбитнија и најважнија ситуација вечери. Њен ћале!

Она ме уводи у дневну собу и показује ми на њеног ћалета. Седи за фотељом, чита новине и повремно баци који поглед на дневник. Кажем добро вече једном, тихо као пичкица. Не чује ме. Па нормално да ме не чује кад цвилим као врабац. ДОБРО ВЕЧЕ! Окреће се, скида наочаре, устаје и креће ка мени. Није ми добро. Дрхтим. Тресем се као јебена зечица. Шта да кажем, шта да кажем сад у пичку материну!
- Добродошли. Пардон. Добро јутро. Ја сам Никола. У ствари добро вече. Извините. Стварно не знам шта ми је.
- Ацо, драго ми је.
Ау, који сам ја менталац. Који сам ја кретен, јеботе! Па ово нема нигде! Ништа, биће све супер. Само опуштено, опуштено. Пита ме кева хоћу ли кафу. Може. Не одбијам. Што бих? Да ли да вадим цигаре? Испашћу као неки клошар и наркоман. Нека, нећу још. Сачекаћу још мало. Пита ме коју сам школу завршио, да ли радим, каква ми је породица. Блиц питања. Јебао ми је кеву, буквално! Палим цигару, ко га јебе.
- Пушиш?
- Па, понекад. Уз кафицу и после јела. Врло ретко.
Јебем те у одговор! Глуп си Никола, сто година си глуп! То не би одговорио ни луди Миле комшија. Нема везе. Биће боље.
Кева сервира вечеру. Па добро. Свиђа ми се. Нисам нешто пробирљив. Сео сам поред Ирене, а наспрам нас су њени. Ћале ме гледа право у очи. Човек ме одмерава од главе до пете. Много ми је непријатно. Много непријатна ситуација.
Хасао сам као змај, шта има везе. Да сам узео мало, не би било испрано. Овако је испало скроз коректно. Сервиран је дезерт. Ммммм, омиљена торта.
ЈЕБЕМ ТИ ЈЕБЕНУ ВИЉУШКУ! ПАЛА МИ ЈЕ ТОРТА НА ФАРМЕРКЕ! ПА КОЈИ САМ ЈА БАКСУЗ! Ништа спорно. Очистићу. Није много страшно. НЕ, НЕ, НЕ! Кева ми брише торту голим рукама по бутинама. Ау, колико непријатна ситуација. Нема везе. Прошло је и то. Девојкама ме је много чудно гледала. А тек ћале.

Причали смо још мало и рекао сам да морам да идем пошто устајем рано на посао. То је био пресудан моменат и реченица. Ћале се одушевио. Било му је много драго што имам свој динар и што сам вредан. Па добро, све је океј прошло. Мислио сам да ће бити јебеније.