Pomaze da prebrodimo i najteze trenutke u zivotu.
Lepa rec, pogled, stisak ruke cine da zaboravimo sve ruzno sto nam se desilo i nastavimo dalje.

Uteha je zakrpa na košulji razočarenja.

Lepa rec ili delo koja nam vraca osmeh na lice.Obicno je dobijemo od porodice i bliskih prijatelja.

Kada te pored gomile posla na stolu dočeka i kafa.

Lepa rec koja nam vraca osmeh na lice.Obicno je dobijemo od porodice ili bliskih prijatelja.

Misao koja ima za cilj da neutralise losa osecanja povodom lose stvari koje su nam se desile

To je kada kazes sam/a sebi. "Nije mi zao sto mi kradu ideje vec sto nemaju svoje!"

Postoje trenuci kada je nekom potrebna utesna rec, a vi je ne znate.
Kad je nekom potrebna nada, a vi znate narednih teskih 10 koraka ...
Kad je najbolje da slazete, imate ceo tekst u glavi i cutite jer znate da ce vas glas odati...

Ima li nesto jace od utehe?

Stvar koja se svejedno pored nekog gubitka mora zaraditi.

Ono što nam pružaju inferiornija bića od nas.

kad se podele auta,stanovi peceni prasici i jagnjici a ti dobijes utesnu, gajbu piva!

Реч коју је народ измислио да би се одао пороцима.

Kada smo svesni da ne može lošije ali opet iskopamo nesto gore.

Ponekad ti pomaže da preguraš (radni)dan.

Porodica, uža i šira rodbina, komšije, poznanici...Koji te svako malo smaraju kada ćeš se ženiti, iako si gay za koga kiseonik postoji samo po retkim gradskim rezervatima. I tako godinama. Majka više i ne pita, otac pita samo kada zbog nečega želi da ti "utera", familija i porodični prijatelji na slavama, tudjim svadbama i ponekoj sahrani koju ne možeš da izbegneš, komšije te prepadaju po stepeništima, haustorima i liftovima. U početku se braniš izbegavanjem i smušenim odgovorima koji čak i tebi deluju neuverljivo, kasnije, u prolazu (pošto se više i ne zaustavljaš), dobacuješ kratko i nemarno "dogodine", "u junu", "sutra", "evo nije loše, kako vi"...Dok u sebi mrmljaš "sin ti šmrče gram i po žutog dnevno nesrećo" ili "ćerku ti po Košutnjaku razvlače ološ i Cigani"...Što opet nije otrovna strela prezira već suva istina. Tri su moguća izlaza - odlaziš u drugu zemlju ili grad i izbegavaš da se javiš na telefon (sem kome baš moraš);
ženiš se, i sa manjim ili većim uspehom živiš drugu vrstu agonije;
ženiš se sa najboljom prijateljicom koja je takodje gay.

Ali taj beg u legalne vode predstavlja tek kratki predah jer - nećeš stići ni da se osvrneš, a već sedite na nekom užasnom skupu, gde vas familije, prećutno, sažaljivo optužuju jer nemate dece (tvoja nju, njena tebe); dok neka prostodušna budala, u najboljoj nameri i možda s punim pravom, ne izgovori ono što se većina prisutnih odavno pita - dobro bre majku mu, kad će to unuče da se i ja malo radujem...Zatim, po pravilu, usledi dug trenutak opipljive, neprohodne tišine, koju napokon remeti neko sa dovoljno prisebnosti i zdravog razuma, uputivši nezgrapnu primedbu vezanu za politiku, sport, supu koju upravo odnose sa stola...

U principu to je kad nađemo neke banalne načine da sami sebe utešimo kako npr. imamo dovoljno vremena za nešto i ako nemamo, kako možemo još da spavamo i slično.Uglavnom sami sebe lažemo u takvim situacijama...

Kurac/Pička.