Uzimanje novca od roditelja
Period života kroz koji je prošao svaki adolescent. Usled "nedovoljnog džeparca" stalno su izmišljani novi i novi razlozi za uzimanje veće količine novca.
Ponedeljak*
-Kevo sutra je Pavlu rođendan, ostavi mi 400 dinara, treba da mu kupim poklon.
-Ok, i treba vi ste najbolji drugari.
Utorak*
-Kevo, neka devojčica bolesna od cerebralne paralize, dajemo priloge za neku tamo operaciju, ostavi mi koliko god misliš da treba.
-Važi sine, pomoćićemo, znaš da sam uvek za te svari, evo ti 300 dinara.
Sreda*
-Kevo sutra 8. mart, ajde mi daj pare da kupim razrednoj poklon.
-Ali sine, zar ti nemaš razrednog?
-Uh kevo, duga priča, menjala jedna ova profesorica razrednog jedno vreme, pa da ispadne da sam je se setio.
-Nema problema sine, evo ti 300 dinara, dosta?
-Nema frke kevo, dosta.
-E ćale, sutra 8.mart.
-U jes'jebo te, ja zaboravio.
-'Ajde mi daj koju kintu da kupim kevi poklon.
-A NE, to ću ja, ne moraš ti da se mučiš.
-'Ajde onda bar daj da kupim nešto devojci.
-Mamicu ti tvoju, pa što ne pričaš, nisam znao, evo od ćala hiljadarka.
-Hvala ćale.
Četvrtak*
-Kevo srećan 8. mart.
-Hvala sine.
-Tata ti je dao poklon, je l'da?
-Poklon?
-Uh, nema veze, nego, treba mi kinta za neke testove, nije mnogo, samo 200 dinara.
-Kakve testove? Ma 'ajde evo, neću ni da pitam, ako je za obrazovanje, ne žalim da dam.
-Hvala puno.
Petak***
-Ćale, mogu li dobiti pare za izlazak?
-Pitaj majku!
-Kevo mogu li dobiti pare za izlazak?
-Pitaj oca!
-To mi je on isto rekao, nema veze idem ja ovako bez dinara.
-Čekaj, evo ti 100 dinara za piće.
-Hvala, ti znaš kako sam ja skroman.
-Znam, zato te i volim.
Subota i nedelja su kopija petka.
