-Tebra, aj napolje.
-Ne mogu kume, ceo dan iskašljavam vanzemaljce. Bolestan sam.

- Погледај ове наше цопине, онолики гол не могу да погоде...кад се сетим како је Ел Феномено завршавао посао - десет од десет ситуација један на један су голови.
- Пусти ти Роналда, сине, тај је био ванземаљац.

- Омер Екић опет уз'о грдне паре на квизу.
- Батали га, ванземаљац сто посто, крије антене испод ћеле гарант.

- Јеси ово ти спремао, да ти дам старију ћерку одма'?
- Нисам, моја мајка је ванземаљац за ванилице. А што се тиче ћерки, радије бих млађу.

Kao da ne postojim. Taj osecaj je previse bolan, nisam smeo to da dozvolim sebi. Ali sta sad? Ja ne znam sta cu sa sobom i koji vetar da pratim, ovaj zivot zivim da bi trosio dane uzalud i trosim resurse koje bi neko bolje iskoristio da je na mom mestu. I sta sad, postojim da popunim mesto bezvrednog pajaca. Glavno merilo ljudskosti je novac, upucivanje osmeha i gazenje kad si dole sam u zivom blatu. U toj situaciji je najbolje da se jos vise uvalis i blato i gazis sam sebe, onda plivas po povrsini. nisi potonuo skroz, neverovatno. Tada imas podrsku i bodrenja, ne mrdas se, tu si, stvoren za tesenje drugih. Kao: “nisam ja toliko bedan, vidi ovog dole”. Ujedno si i glup i ruzan, i jadan i uobrazen, neozbiljan u svom jadu, a ponajvise smesan zbog svega toga. Takoreci izgubljen u vremenu, ti si onaj eksperimentalni pacov koga su ubacili u vremeplov i poslali iz nekih normalnijih vremena gde se ne veruje u ovaj trenutak koji zivimo sada. Ti se ne pronalazis u ovome sigurno, ali veruj, dok prolazis ulicom neki savrseni ljudi te uocavaju sa prozora one kuce, i sa one terase pete zgrade sa kraja ulice, oni sa klupice iz parka preko puta, covek koji je pre 15 minuta prosao kolima pored tebe…prokomentarisase te kao nekog vanzemaljca koji je ispao iz plavicaste magme, smesna spodoba koja “ne zna da l’ je posla il’ je dos’la”,koju briga “sto Madjarska ima more a nema moornaricu”. :/ Sve je cesci neukus u obliku jeftinih patika sa pokidanim pertlama, neopeglana majica i pogled koji nosi misao “boze sta cu da jedem, nemam para da prodjem pored kontejnera studentske menze, sutra je zadnji dan za placanje doma, brat nema para za apsolventsko, keva propada, cale pije AAAAAAAAAAAA!!!!…” sve to danasnjem drustvenom mentalitetu nije moderno, a ujedno i smesno i nagoni na podrugljivost. Nisi onaj zbog koga roditelji trpe da bi presedeo letnji dan do podne u kaficu, sa urednom frizurom iz kolekcije Saleta Popovica i Lepe Brene i kostimom armanija, nika i abidasa sa iz Bugarske i Kine, sa kljucevima nabudzenog Yuga ili Golfa trojke. Ne ne ne, definitivno si sa druge planete stari. Zavrsi fax i zaposli se u fabrici kablova stranog investitora za 20 000 mesecno, pod okriljem sefa koji od obrazovanja ima sva cetiri velika odmora i suncokret u pregradi zadnje klupe srednjeg reda. Na kraju ces napredovati, promeniti apartman, iz svoje kaljuge zavrsices u finu ilovacu ususkan i zasticen, na ulazu ces imati interfon sa slikom na kome ce biti slika iz licne karte, pisace tvoj celi period karijere kao mega ljage, na toj adresi ce svracati mozda poneko da poprica sa tobom govoreci u interfon, ali ti ces spavati “sa ocima izvan svakog zla” ne obaziruci se na svet, sklonjen dole gde odmor je vecan i bezbrizan.