Specijalni udarac čika Radeta Lackovića koji on, pošto je moroljubiv,porodičan čovek i domaćin, koristi samo u samoodbrani ili odbrani nedužne i potlačene sirotinje. Izvodi se pesnicom pravo preko džigerice što u tom trenutku ima poguban uticaj na nju pogotovo ako je u pitanju pijana i nevaspitana bagra koju čika Rade često prevaspitava na opštenarodnim veseljima od Cirhenkirhena do Babušnice i od Hoencholerna do Že Puea.
Postoji jedna anegdota vezana za ovaj udarac i za ispraćaj Andreja Aršavina u rusku vojsku. Pošto je Aršavinova baba iz Srbije, njegova porodica je rešila da gosti budu blaženi Radetovim pesmama. Rade, čovek normalan, peva kao slavuj, gosti srećni. Aršavin, Fabregas, Nasri i društvo lome čaše uz Radetove hitove dok se Arsen Venger odvaljen valja po podu, i sve je u najboljem redu. Ali uvek se nađu neke pijane budale da pokvare prelepu atmosferu, a to su u ovom slučaju bila braća Emilijanenko, Fedor i Aleksandar. Svesni da ostali gosti ne mogu fizički da im pariraju oni su počeli da ih maltretiraju, onako bratski, da im rade poluge i lupaju šamare. Rade, strpljiv čovek inače, proba lepo da ih upozori da to ne rade ali mu oni odgovoriše drsko, vulgarno a mlađi Aleksandar, inače poznat kao zatvorski pitomac, slomi flašu i proba da iskasapi Radeta. Rade, hladan kao špricer, samo ga zakači Vašarskom fintom preko džigerice tako da ovaj pade na patos previjajući se od bola. Fedor proba neke njegove kerefeke ali mu Rade lupi kombo- šamar i izbaci ga napolje. Kada se sve završilo Rade se spakova i pođe kući, kad ono ispred lokala- braća Emilijanenko su sačekala Radeta da mu se izvinu. On se samo nasmeši, odvede ih u kafanu gde su ostali do jutra i gde ih je Rade kulturno i pedagoški uzdigao tako da su danas obojica veoma dobri dečaci.
