Otporan na sve promene.
Oko njega se menja sve: globalno (klima, državna uređenja i moda) i lokalno (ako ništa, makar se asfaltiraju ulice).
On za sebe drži pravac koji je uhvatio: zimi vijetnamka i ispod šetland džemper uz dobre stare leviske; leti bež pantalone i polo majica. Svako jutro pije kafu i bistri novine. Pljugicu obavi pre posla jer ga je zakon primorao da izbaci pikslu iz kancelarije i to je jedini danak decenijama koje su neprimetno protekle.
Drugi su menjali poslove, brakove, automobile i švalerke - on ništa od toga. Drži se svoje Stanke jer je za nju i njega vreme stalo. Oni se i danas drže za ruke dok šetaju po Kališu.
Nije ni primetio da se po novu garderobu više ne odlazi u Trst. Poslednji put je tamo pazario kao apsolvent i uz malo truda, sve ga to i danas služi. On ne odustaje od spenserica, starki i kanađanki jer ima kuma u Čikagu koji ga redovno snabdeva.
On malo zarađuje ali i malo troši. Koliko god da je plata mizerna, on uspeva da je rastegne i tvrdi da je skromnost način života.
Nosi iste amove od svog prvog glasanja i povremeno kevće na vlast ali više reda radi.
Jednom je viđen da duva u pištaljku. Kasnije je tvrdio da su ga zamenili sa komšijom jer je njemu svaki režim dobar. Tvrdi da je tajna u bezuslovnom prilagođavanju, a ne u konstantnim promenama.
Dokaz za to je davnašnje besmisleno lupanje u šerpe i duvanje u pištaljke jer, kako tvrdi, "vidi šta nam je to odnelo".
Bili smo glupi i sada smo još gluplji.
