Zadnji pokušaj odjeba upućen smaraču, koji po svaku cenu, mora sve da zna.
Zoran: A bre Uroše, šta se smeješ k'o lud na brašno?
Uroš: Ma ništa, onako ja to.
Zoran: Ma ne farbaj me brate, kaži šta je tako smešno?
Uroš: Ma ništa matori, snašlo me neko ludilo.
Zoran: Ma nije te snašlo, svi se smeju, ja ne kopčam zašto?
Uroš: Zbog sira i vojne muzike.
Zoran: Mani me tih fazona, zašto bre nećeš da mi kažeš?
Uroš: Ma nije da neću. Rek'o bi ti, al' ne mogu, vera mi brani.
To mi je i pomoglo da napišem defku. :) Redovno to kažem - u sebi :)
Drago mi je da si je uopšte i pročitao :))
Hvala :))
Pretpostavljam da se ovo fino odnosi na defku, pa da se zahvalim! A avatara što se tiče, ah šta da ti pričam Remac ;)
Možda ti vera ne dozvoljava.
BTW, dopada mi se izraz, vekovima ga koristim.
ja sam uvek mastala da ovo kazem na ispitu, kao vera mi brani da pricam o tome i tome i zato ne mogu da odgovorim na ova pitanja, zamenite ih :)