Борислав: Видиш ли ти оног човека тамо?
Стефан: Видим, шта с њим?
Борислав: Он ти дугује преко 30.000 евра у банкама. Заробљен је до гуше. Ја сам му био жирант кад је подизао један кредит од 100.000 динара да купи неки полован трактор. Када сам чуо да ја морам да преузмем обавезу, био сам изнервиран, али, када сам сумирао његову ситуацију, много ми га је жао. Лик нема 'леба да једе, проси свакодневно испред Дис-а да прехрани породицу. Баш се питам како су други жиранти реаговали када су видели да он не може да врати кредит.
Стефан: Е, животе, што ли си тако суров?
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Живојин: Сад ћу да зовем тату.
Зове тату. Отац му каже немам времена. Отац прекида везу.
Живојин: Што ме избацује?
Његова мама: Он ти је пре 20 година случајно петоро усмртио у саобраћајној несрећи. Могао је да бира 25 година затвора или доживотан добровољан рад при држави. Изабрао је ово друго. Ради 15 сати дневно. Као црнац. И не може да стигне да ти се јави. Живот га је на то натерао. Ту ми ништа не можемо променити. Заробљен је у том послу.

- Šta ima da se jede?
- Idi tamo gde si bio do sad pa nek ti daju da jedeš! Džukelo pijana!
- Jao sudija majku ti jebem, ko je mene osudio da se zarobim ovako!