Imaš 22 godine, drugi put obnavljaš drugu godinu, poseduješ pokretnu imovinu u vrednosti od 50 evra i kres kombinaciju koja:
1. saopštava da joj kasni 20 dana
2. misli da biste mogli da živite zajedno
3. traži recept za zeljanicu od tvoje keve
4. ostavlja dlake dužine konjskog repa diljem kupatila
Otvaraš orman iz koga iskače parna lokomotiva i juriša pravo na tebe. U pozadini se čuje hrapavi glas Roda Serlinga i dobro poznata mistična melodija.
prazan prostor oko osobe koja nepodnošljivo bazdi. Svaki oblik života je inhibisan, ništa oko nje ne preživljava. Sva pokretna bića beže glavom bez obzira, a vegetacija izumire.
U parku, na klupi, par drugara cugaju...
: U jebote, eno Jovice, ide ka nama! Bežimo dok se ne pogušimo!
: Da, stvarno, pogle' zonu inhibicije oko njega. I ona nepokretna baba počela da trči da bi preživela!
***
Par drugarica u kafiću...
: Lele, pakujmo se, mačke, stiže Svetlana!
: Pa gde ćemo, nisam kafu popila još?
: Ma, kad Svetlana zine nećeš dočekati sledeću kafu! Idemo!
Engl. Comfort Zone. Predstavlja nivo svesti u kome čovek funkcioniše oslobođen bilo kakvih osećaja nesigurnosti, unutar parametara koji ni na koji način ne mogu da ga iznenade, pa samim tim ni uznemire, povrede, niti donesu potencijalne negativne rezultate. U pitanju je formiranje zamišljene čaure oko sebe, stvaranje neprobojnog zaštitnog polja u koje se povlačimo da ne bismo na bilo koji način bili povređeni. Izreka "dok nešto ne probaš, ne znaš koliko je dobro" ne važi, jer je l' te, nisi probao ni da frulaš nekome bobana, pa znaš da ti se ne bi dopalo (tj. možda i bi, ali ti zona udobnosti ne dopušta eksperimente). Bilo šta što narušava rutinu jednoličnog bivstvovanja se odbacuje kao nešto štetno i zarazno. Štetno kao pesme Željka Samardžića. Zarazno kao Fredi Merkjuri.
Po slikama na fejsbuku vidiš da simpatija koju bi da omandaš (ma, šta da omandaš - da joj praviš decu) oblači bje-lu-ha-lji-nu-za-No-vu-go-di-nu i odlazi sa njiiiiim. Iako ste samo na zdravo-zdravo (eventualno kako si-šta radiš), i te kako je bilo prilika da joj što uživo, što onlajn, saopštiš da će vam biti bolje sto puta na zadnjem sedištu tvoga auta (koji nemaš, ali šta sad). Naravno, zaštitno polje je odradilo svoje, te sad samo možeš da se pitaš na kojem boku spava dotična (tačnije, na kojem boku leži dok se spava). Nema veze. Tu je di-džej jutjub, tu su četiri piva, a tu su i stihovi. "Imaš nekog, čuo sam za to, i ja imam neku (ovo si slagao), al' to nije to".
Dosadilo ti je da lezilebovići i lelemudi skupljaju sav kajmak za posao koji ti odradiš, a ionako si suviše kvalifikovan za posao koji radiš, ali nije bilo drugog. Ponekad se javi pomisao da bi trebalo da odeš kod šefa na razgovor i zatražiš povišicu, ali te ona napušta odlučnije nego Klark Gejbl Vivijen Li na kraju "Prohujalog sa vihorom". Sve misliš, ako i dalje odrađuješ sve kako treba - primetiće. Ne želiš da priznaš sebi da bi tvoj rad pre primetio Andrej Rubljov, jer se to kosi sa pravilima zone udobnosti.
Kako obično biva, nešto što jako želimo se nalazi baš izvan zone udobnosti. Stvari uvek tako funkcionišu. Zaštitno polje tera na preispitivanje. "Hteo sam nešto, al' ne znam da l' smem". Da li da pustim gelender i probam da siđem niz stepenice bez držanja, iako bih mogao da se polomim (a moglo bi i sve da bude u redu)? Da li da, čak iako moja zona udobnosti počne da smrdi kao gangrenozni udovi, ostanem u njoj, ili da probam da dođem do mirisa poljskog cveća izvan nje?
Sada je trenutak velikih odluka.
Na kojoj si ti strani?
Medijski korektan naziv za bombardovanje.
- ....savet bezbednosti razmatra uvodjenje zone zabrane letova iznad Nambije...
