Енгл. Comfort Zone. Представља ниво свести у коме човек функционише ослобођен било каквих осећаја несигурности, унутар параметара који ни на који начин не могу да га изненаде, па самим тим ни узнемире, повреде, нити донесу потенцијалне негативне резултате. У питању је формирање замишљене чауре око себе, стварање непробојног заштитног поља у које се повлачимо да не бисмо на било који начин били повређени. Изрека "док нешто не пробаш, не знаш колико је добро" не важи, јер је л' те, ниси пробао ни да фрулаш некоме бобана, па знаш да ти се не би допало (тј. можда и би, али ти зона удобности не допушта експерименте). Било шта што нарушава рутину једноличног бивствовања се одбацује као нешто штетно и заразно. Штетно као песме Жељка Самарџића. Заразно као Фреди Меркјури.
По сликама на фејсбуку видиш да симпатија коју би да омандаш (ма, шта да омандаш - да јој правиш децу) облачи бје-лу-ха-љи-ну-за-Но-ву-го-ди-ну и одлази са њииииим. Иако сте само на здраво-здраво (евентуално како си-шта радиш), и те како је било прилика да јој што уживо, што онлајн, саопштиш да ће вам бити боље сто пута на задњем седишту твога аута (који немаш, али шта сад). Наравно, заштитно поље је одрадило своје, те сад само можеш да се питаш на којем боку спава дотична (тачније, на којем боку лежи док се спава). Нема везе. Ту је ди-џеј јутјуб, ту су четири пива, а ту су и стихови. "Имаш неког, чуо сам за то, и ја имам неку (ово си слагао), ал' то није то".
Досадило ти је да лезилебовићи и лелемуди скупљају сав кајмак за посао који ти одрадиш, а ионако си сувише квалификован за посао који радиш, али није било другог. Понекад се јави помисао да би требало да одеш код шефа на разговор и затражиш повишицу, али те она напушта одлучније него Кларк Гејбл Вивијен Ли на крају "Прохујалог са вихором". Све мислиш, ако и даље одрађујеш све како треба - приметиће. Не желиш да признаш себи да би твој рад пре приметио Андреј Рубљов, јер се то коси са правилима зоне удобности.
Како обично бива, нешто што јако желимо се налази баш изван зоне удобности. Ствари увек тако функционишу. Заштитно поље тера на преиспитивање. "Хтео сам нешто, ал' не знам да л' смем". Да ли да пустим гелендер и пробам да сиђем низ степенице без држања, иако бих могао да се поломим (а могло би и све да буде у реду)? Да ли да, чак иако моја зона удобности почне да смрди као гангренозни удови, останем у њој, или да пробам да дођем до мириса пољског цвећа изван ње?
Сада је тренутак великих одлука.
На којој си ти страни?
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Petica. Na centru. ;+)
Izvanredan stil pisanja, autentičan tekst i gotovo savršeno definisanje jednog idiomatskog pojma koji, pak, sam po sebi definiše čitav naš narod. Plus se podrazumeva, a zvezda - na kojoj sam inače jako škrt - ovde pala kao ta ista Vivijen Li niz stepenice svoje kuće u gorepomenutom filmu!
I pratnja.
Patrik, bruka dobro!
Захваљујем од срца, људи!
Неодољива жеља у човеку да постане нешто што није и да добије нешто што нема узрок је свом добру и свом злу.
Браво. + и *