Zona sumraka

Vukojebina. Mesto jezivije od Ulice brestova i menstruacije u 7. godini. Strašnije od podruma malomokrolužanskog vrača koji uz prizvuke remiksa Mitra Mirića i Minele, kupajući se u obližnjoj kanalizaciji dok razmazuje govna ušnuom školjkom, doziva kišu. Kod njih još vlada politeizam.

Zona kroz koju GSP autobuse voze samo majstori dvocolaši koji u CV-ju imaju crni pojas iz svih azijskih slomi-vrat-pički borilačkih veština i barem deset godina iskustva rada u klanici prasića. Obavezna je članska karta neke specijalne jedinice i iskustvo u vožnji Kamaza, borbenog, stelt aviona i podmornice. Čelična muda do podruma, kojima prave brazde po njivi, se podrazumevaju. Poštare nemaju. Njima niko ne piše.

Rodno mesto Lucifera. Dante nije imao jaja da ovo mesto stavi kao poslednji krug pakla, jer bi ga meštani izjeli ko afrička siročad ranjenog skočimiša bez noge. Idealno mesto za odlazak u jednom pravcu. Svakome priređuju toplu dobrodošlicu. Na lomači. Kao stvorena prilika za upoznavanje sa srednjovekovnim spravama za mučenje.

Mesto gde je istoimeni časopis imao uredništvo, dok ih vlasnici Trećeg oka nisu zapalili zemnim gasom i prodali u delove.