Ova mantra varira od mesta do mesta. Ne znam koliko je vas kao deca verovalo u nesreću koje donose mačke. U mom karaju obavezno se moralo obaviti par rituala ukoliko vam ista (pogotovu crna) pređe put. Na putu od škole do kuće skupi se standardna ekipa iz komšiluka i tako skupa pođemo pešice u školu. Iz neke avlije istrčava crna mačketina, pravo ispred naših nogu i preseca nam put.Svi tako skupa zastajemo, brojimo 10 koraka unazad, opet zastajemo pljujemo tri puta po asfaltu, i kažemo nešto (sad sam zaboravio šta), i tako se osiguravamo crne magije koju donose mačke. Takođe istu tu crnu magiju smo bacali na drugare, kada bi igrali klikere, crtanjem nekakvih krstova i izgovaranjem kletve "Ovde baka zakopala đaka", sve u cilju da protivnik ne pogodi naš kliker. A ukoliko bi naleteli na kojekakav leš psa ili vrabca, počeli bi da pljujemo po njemu govoreći "Pu dalje od moje kuće". Sad sve to deluje smešno, ali nama, klincima je tada bilo obavezno, jer nedaj bože ko zna šta je se sve moglo dogoditi u slučaju da ne odbrojimo.
Ovde Baka zakopala đaka, i njegove kosti Bože me oprosti.
Ajde ne zajebavajte... još je to u vama...
Zašto da krijem, i danas kad prođem pord neke crkotine, provučem rukom kroz kosu, jer smo kao mali imali tu neku bajalicu (tako se to zove, a ne vradžbine), da kad vidimo leš koje životinje, uhvatimo se za kosu i kažemo, uz suprilno pljuvanje:
''Pu gade ko te dade, moja kosa ne opade''
I tako... ni danas kad mi, recimo, mačka pretrči ispred nogu, ili me ujede besno kuče, ne uzimam to kao dobar znak!!!
Mašalah Pljus inače!
Ja se ovoga ne sećam :(
Znam samo da smo zvali duhove i da smo pričali sa mrtvima ali to su uglavnom devojčice, ne znam za klikere... o.O
+ za komentar