Prijava · Registracija
264 : 24
16 em plus     16 em minus
265 : 24
264 : 25

muzikalan muž

Suprug koji igra kako žena svira.

-Milovane,usisivač u ruke i na posao.
-Evo dušo,evo.

703 : 22
16 em plus     16 em minus
704 : 22
703 : 23

Drugi svetski rat

Jedan od retkih nastavaka koji je nadmašio prvu verziju istog.

204 : 27
16 em plus     16 em minus
205 : 27
204 : 28

Koturača

Star i dotrajao automobil.

-Jao, tebra, nemam para za noćni.
-Ma opušteno, povešće nas Neša u onoj njegovoj koturači. Kak'a je, tak'a je, al' bar ide.

351 : 33
16 em plus     16 em minus
352 : 33
351 : 34

Atačment

Eufemizam za polno prenosivu bolest.

- Šta je s Maretom? Nisam ga video od kad se smuvao sa malom Sanjom. Je l' postao papučar, što ga nema?
- Ne pitaj, zakačio neki atačment.
- Ne zezaj! Šta mu je bre?
- Ma triša izgleda.

479 : 26
16 em plus     16 em minus
480 : 26
479 : 27

Koji sam ja Luiđi!

Očajnički vapaj čoveka koji je oduvek bio drugi izbor. Kao i nesrećni Luiđi, kolega Super Maria koji igra samo kad ovaj prvi padne u provaliju, i on je stupao na scenu samo kada su sve ostale opcije bile potrošene. I tad nešto malo, nezapaženo. Princezu nikada nije spasao, zadovoljavao se onim 'moša' sluškinjama, koje kažu da je u drugom zamku. Njega zovu na fudbal samo kad neko ispali, pa da se popuni brojka za 5 na 5, a i tada je stavljan na gol. Njemu riba da samo kad Luiđijev drug nije zainteresovan, pa Luiđi posluži kao rezerva. U društvu se ne ističe, na njegove viceve se niko ne smeje, često ga ni ne saslušaju do kraja. Luiđi se ne rađa, on to postaje vremenom, i najčešće je sam za to kriv.

477 : 53
16 em plus     16 em minus
478 : 53
477 : 54

Kinezi u Srbiji

Sasvim normalna pojava kad se pouzdano zna da je istočna granica Srbije - Tokio.

292 : 23
16 em plus     16 em minus
293 : 23
292 : 24

Emajliran

Zatrpan elektronskom poštom

428 : 66
16 em plus     16 em minus
429 : 66
428 : 67

Fudbalizovan život

Ti si centarfor, mlad i perspektivan.

U odbrani tvog tima nalaze se tvoji roditelji, koji ti daju stabilnost i sigurnost. Stub odbrane, štoper - to je tvoja majka, koja će previše često da pazi na tebe, toliko da će zaboraviti na protivničke napadače. Iako je to u većini slučajeva nepotrebno i ometa te, to je samo njen strah od tvog eventualnog postizanja autogola.

Ćale je bek, uleteće često iz odbrane da ti pripomogne, ali će se vratiti brzinom Roberta Karlosa - ne samo da popuni rupu u odbrani, već i da štoper ne bi primetio njegovu preteranu slobodu u igri.

Babe, tetke, ujaci - bave se svojim zadacima, ali će povremeno da te "izbace" nekom novčanom donacijom, kao što zadnji vezni ume iznenadno da "spoji" svog špica sa golom.

Braća i sestre su poput nekadašnjih, klasičnih krila - probiće pored auta i uputiti ti centaršut u vidu saveta ili neke slične pomoći. Mada umeju da budu i poput savremenih krila - praktično tvoj partner u napadu.

Najbolji drug - polušpic, plejmejker, tvoj najbliži saigrač. Vašim bravurama i duplim pasovima jurišaćete i na najjače, i na najgrublje odbrane. Izvodićete egzibicije. Ponekad neće ići sve po loju: upadaćeš u zamke, kasniće pasovi, ali i ofsajd je za napadača.

Padaće het-trikovi i crveni kartoni, neko će na svom putu dobiti stalnog partnera u napadu, neko će ostati ptica selica, ali zapamti jednu stvar - kompletan napadač je samo onaj koji igra u oba smera, koji radi za svoje saigrače isto kao što i oni rade za njega.

566 : 72
16 em plus     16 em minus
567 : 72
566 : 73

Samo da mi je prezivjeti i necu vise nikad!

Recenica koju izgovara veliki broj mladih ljudi, obicno subotom vece, kada su u strasnom zagrljaju sa WC soljom...

201 : 147
16 em plus     16 em minus
202 : 147
201 : 148

Država Sorabija

Mirna država u zapuštenom delu Azije, za koju mnogi nisu ni čuli. Njeni stanovnici su jedni miroljubivi, porodični ljudi. Nenaviknuti na razlike, tradicionalisti. Jedina stvar zbog koje su se u Sorabiji delili bilo je političko opredeljenje. Vlast se smenjivala na nekoliko godina i sve je savršeno funkcionisalo sve do jednog dana kada je grupa disidenata odlučila da protestuje za svoja prava. Diskriminisani jer vole da jedu sladoled, u Sorabiji zabranjenu hranu odlučili su da protestuju. Digla se velika buka. Jedni su bili za to da ih proteraju. Drugi da ih pobiju. Treći su bili indiferentni. I onda je došao dan protesta. Mirno su počeli šetnju. Partija mladih i neobrazovanih protivnika sladoleda je počela da pravi nerede. Sutradan glavni grad je bio polupan ali su svi pripadnici partije pohapšeni. Jedan po jedan. Na vestima su se smenjivala obaveštenja o kaznama protiv PMINPS, a disidenti nisu dobili svoja prava. Još uvek niste čuli za Sorabiju? I nećete jer ne postoji.