Onaj nesvesni deo tebe koji u određenom trenutku upravlja tvojim autom dok si sam u njemu. Bilo da si pijan, drogiran, ili jednostavno okupiran nekim mislima, zikom sa mp3 na radiu - autopilot se aktivira u trenutku kad ne razmišljaš o vožnji uopšte. Samo se odjednom trgneš i provališ da noga na papučici gasa konstantno održava tačno 50 km/h bolje nego da je svesno kontrolišeš, a isprekidana linija druma ponaša se kao orjentir po kojoj u milimetar tačno klize tvoji točkovi, dok ruke na volanu nisu tvoje. Jednostavno si diskonektovan od svih dešavanja na putu. I pre nego skapiraš o čemu se radi tu, samo te trgne nečije dugačko svetlo tamo negde u tami koje ti dolazi u susret.
Ali oprez, takva svetla mogu lako da omađijaju autopilota i da budu nedobog ona na kraju tunela.
Jebeno dobar osećaj.
čitao sam negdje da iskusni vozači ne koriste svjesnu stranu mozga (što god to bilo ali se ne umijem bolje izraziti trenutno) kada voze rutama koje su im dobro poznate. to je onaj osjećaj kada kreneš ujutru na posao, usput moraš da svratiš negdje i znaš to kada ulaziš u kola, zamisliš se o nečemu, stigneš na posao i totalno zaboraviš da svratiš. pa nalevo krug dupe na jug. prečesto mi se to dešava, ostaralo se.
+
Ovo što kaže painaro, dosta vozača nesvesno prolazi kroz neke rute, tako da se ne sećaju 90% predjenog puta.. +
Kako ja volim ovaj osječaj. Nekoliko puta sam se znao toliko uživit da sam se našao na nekim čudnim mjestima ni sam ne znajući kako