Duh i telo nakon kraja velike neizvesnosti. Kako se odredjeni bitni momenti približavaju, rastu iščekivanja, stres, čvrsne kamen na srcu i čovek biva okupiran i težak.
Kao kada spremaš ispite ili nešto drugo, mučiš se, nerviraš, brineš, svadjaš sam sa sobom, moraš sve to da ispolažeš..I onda shvatiš da ćeš i posle toga biti živ.
Na kraju odeš, uradiš šta uradiš i najveće zadovoljstvo ti je to što se sve konačno okončalo - šta god da se dogodi.
Padne kamen sa srca i oko vrata, bivaš sve lakši i lakši, dok ne pomisliš kako u tebi više nema ni jednog grama brige, frustracije i materije.
Ideš da se prošetaš, napiješ, pošteno ispavaš, istrčiš, skočiš sa bandžija..Šta god će te tog trenutka ponovo ispuniti nekom težinom, ali ovaj put zadovoljavajućom i lepšom.
Prošlo je!
Turizmolog bese? Polozio ispit? :]