Emocija koja se uzgaja prema određenoj osobi potpuno nejasnog porekla u kojoj nije baš da se budi ubilački nagon prema nekome nego isključivo izaziva tek primetnu narančinu koru na organizmu.
Dotični subjektni objekat uopšte ne mora biti odvratna osoba i zato je pojava još više zagonetna.
- Jao eno Mareta, ajd da pređemo ulicu.
- A što? On je baš fin.
- Ne znam, meni izaziva blagu iritaciju. Molim te pravi se da nešto pričamo, pričaj, smej se, galami, udari me, gledaj u mene, ne u njega!!!
- Ćao Mare...
Od nekih hoće i herpes da pukne pa se ne možeš nasmejati jer se onda usta rascepe bolnije od guzova :)))
Kad ugledam jednog lika kod mene, poželim da propadnem u zemlju. Najcrnje, idem sa devojkom i pokazujem joj mesto gde ivim i lik naiđe sa sve kozom na uzici, i dozivame sa : Gde si prijatelju? .
ahahahahhaahahhaah imam i ja svoju Pomaže bog mili moji...sva umotana bre k'o da je bula.
meni se redovno javlja jedan manijak što peva po gradskom prevozu...i to mi zna i ime...al on ne iritira,nekako dođe simpatično.
on mi ma'ne,al mi ne zna ime...javlja mi se siniša ,onaj što viče po banjici,a nekad se ispričam i sa zorkom...i ona peva,al dole kod tržnog centra.
meni se jedno vreme Žika Obretković javljao redovno...nekom prilikom smo u 5 ujutru na trgu pevali zajedno...
ma jok,nego se ne ustežem od komunikacije sa takvima...ako na ulici traže pljugu,ja im dam,ne bežim od njih...danas pljugica,a od sutra mi se javljaju i tako...
Ma ja bih sa Žikom seo i pevo na sav glas, ali ovaj lik...jooooooooooj... A ja pokazujem moju Frušku goru, pa čisto mesto, pa ovako, pa onako. Pozdravljaju me lokalni biznisNemi, kafandžije, i kojekakvi likovi i naiđe taj, e u kurac!
+ Dopada mi se!