Bubuljica koja je toliko glomazna da ne slušaš ni šta sagovornik priča, niti ga gledaš u oči, već samo piljiš u tu čibulju svetskih razmera i moliš Boga da će se sagovornik setiti da je uskoro iscedi, pa makar i pred tobom. Ali pošto njemu to nije ni na kraj pameti, pristao bi nekako i sam da mu je istisneš, samo da je više ne gledaš!
- Ja sam gled'o nešto o Japancima juče. Znaš, Japansko more, ono ti je puno ribe... Pre je bilo Severno, ali pošto se...
- Ček, ček ,čekkk... Imaš jednu čibulju. Ispod oka...
- Ma neka je... I 'de sam ono stao...
- Stani bre! Stani! ( cedi bubuljicu) Aaa... Gle šta izađe iz nje!
- Fuj. E, i pošto se u njega izlila nafta, riba je pomrla i to se sve sjebalo... Pa je sad na prvom mestu to Japansko....A ti Japanci...
- Čekkčkkčkk, imaš jednu na vr' nosa! Uf što je gadna, sunce ti.
:Prsk:
Gle, kakva je! Aj svrati nekad do kozmetičara, majke ti.
- Ma pusti kozmetičara bre. Nego, tamo na tom ostrvu Šikoku....
