Bubuljica koja je toliko glomazna da ne slušaš ni šta sagovornik priča, niti ga gledaš u oči, već samo piljiš u tu čibulju svetskih razmera i moliš Boga da će se sagovornik setiti da je uskoro iscedi, pa makar i pred tobom. Ali pošto njemu to nije ni na kraj pameti, pristao bi nekako i sam da mu je istisneš, samo da je više ne gledaš!
- Ja sam gled'o nešto o Japancima juče. Znaš, Japansko more, ono ti je puno ribe... Pre je bilo Severno, ali pošto se...
- Ček, ček ,čekkk... Imaš jednu čibulju. Ispod oka...
- Ma neka je... I 'de sam ono stao...
- Stani bre! Stani! ( cedi bubuljicu) Aaa... Gle šta izađe iz nje!
- Fuj. E, i pošto se u njega izlila nafta, riba je pomrla i to se sve sjebalo... Pa je sad na prvom mestu to Japansko....A ti Japanci...
- Čekkčkkčkk, imaš jednu na vr' nosa! Uf što je gadna, sunce ti.
:Prsk:
Gle, kakva je! Aj svrati nekad do kozmetičara, majke ti.
- Ma pusti kozmetičara bre. Nego, tamo na tom ostrvu Šikoku....
Mislim na bubuljice koje se žute i vape za ceđenjem, a takve su samo zbog njegove lenjosti da ih iscedi.
Šta da, daleko bilo, ima neki trajni ožiljak? Onda bi mu nabio pola kila pudera na lice?
Uvek ti dajem pluseve, al' sad imaš minus.