Radnja koju često upražnjavamo nadajući se da ćemo dugim izvođenjem iste dobiti nekakav odgovor.
Profesor: "Lavrentije, koliko je X u jednačini (2588 - 325) × 485 - 665 ÷ 38 - cos90° + sin45° - 36.5 × X = 285"
Lavrentije: :bulji:...5 minuta kasnije
Lavrentije: :bulji:
Profesor: "Pa je l znaš?"
Lavrentije: :bulji u profesora:
Profesor: "Alo, drago dete je l ti dobro?"
Lavrentije: :bulji u celo odeljenje:
Profesor: "Zoviteee hitnu, ovom nije dobro".
Lavrentije: "A, sad sam se setio. Nisam ja učio. Ipak pišite jedan".
Profesor: (mamu ti jebem bezobraznu al' me iseče) "U redu, na mesto".
Pa moraju da odugovlače, kako bi se neko od onih poslije njih u dnevniku izvukao...
Al' ipak, +
tačno! nikad mi nisu jasni ti likovi,bolje bi bilo da se prave mudonje pa kažu odmah sa klupe nalakceni :
Piši jedan