Busija

Zaseda, zaklon.

(Vasa Čarapić sa ustanicima)
Vasa: Nači pajsad 'vamo! Ovde će dvadeset vas da napravi busiju, dok mi napredujemo, ako se zadese neki Turci ovamo, vi da ih pokoljete k'o Karađorđe bravove pred slavu! Jasno?
Gojko: Daj ti meni, Vaso, da ja upravljam busijom, i nemaj brige.
Vasa: Ti da upravljaš busijom? Pa je l' ti ja ličim na majmuna ovako?
Gojko: Pa iz anfasa ne baš, mada kad pogledam profil.
Vasa: More sad ću ja tebi da dam i anfas i profil, samo d' izvučem ovu pušketinu!
(Gojko beži)
Vasa: Da nema možda još dobrovoljaca da upravljaju busijom, čisto da znam dok mi je tandžara još napunjena, a?
(muk)
Vasa: Dakle kao što rekoh, pravite busiju ovde, pazite na bogaze, ostatak nas ide napred! Ima li potpitanja?
Mitar: Imam ja jedno potpitanje!
(muk sledećih pet sekundi)
Vasa: Pa ispljuni ga više, majku mu jebem, je l' ti ja izgledam kao neko ko se bavi telepatijom?
Mitar: Ako vi tamo napred najebete, kako ćemo mi ovde da znamo?
Vasa: Nećete da znate.
Mitar: Pa kako ćemo se povući?
Vasa: Nećete se ni povući.
Mitar: Pa šta koji kurac?
Vasa: Lepo, konju bojtarski, nećemo izgubiti, napred je bre četa anadolskih Turaka iz njihovih zapizdina tamo, oni bre kad vide pušku, daju joj zobi da jede. Ima ih izdominiramo očas posla, pa se vraćamo ovamo.
Mitar: Što znači da je dobra šansa da nas u busiji napadne buljuk, a?
Vasa: To Mitre mađijo, dedukuješ k'o Aristotel!
Mitar: Hehe, duhovito, nego šta ako stvarno naleti buljuk ovamo?
Vasa: Ništa, najebali ste. Aj sad pravite to, manje priče i više delanja.