Kišno popodne. Jedno od bezbroj, sumorno i dugo. Olovno sivo nebo i miris neke sjete u vazduhu. Uskovitlani oblici mašte. Izgubljeni pogledi i prošaputane riječi.
Gdje čizme od sedam milja mogu odvesti nekoga ko ne zna kuda da krene? Jasna slika gubitnika koji tumara pustim ulicama, utapajući se u samosažaljenju. Prsti zapetljani o dim cigarete. Odjek obmanute generacije. Tuđinci u svijetu, koji smo nekada zvali svojim.
- Ova Milica je baš čudna poslednjih dana. Stalno je zamišljena, ima taj neki izgubljeni pogled i čita one njene ruske knjige. Da nije nešto bolesna? Da se nije zaljubila? Što je to?
- Čamotinja Maro. Čamotinja. (uzdah i pogled prema prozoru)
Мњах