I brat i rat.
Naime, kada ne nekom slavlju, ili u "provodu" u nekoj kafančini ili birtiji, odnekud "iskoči" ciganski pleh orkestar, muška jedinka dobro natopljena alkoholom pada u sevdah, ruke diže u nebesa, kumi i bratimi glavnog ciganina iz orkestra, čašćava ih novčanicama sa velikim apoenima i time još više sebi "šteluje" ugođaj.
Ali, kada alkohol počne da gubi dejstvo (ili u slučaju nastavka procesa neutralizacije krvi u arterijama i venama), tada situacija polako ali sigurno postaje kritična, pa muška jednika koja se dotle veselila veoma brzo postaje raspoložena da muzikantima tamne puti zada makar jednu šljagu.
U SUR "Dobra kapljica" negde blizu ponoći ulazi pleh orkestar.
situacija 1:
mušterija pod dobrim gasom: "Joooooj, cigane brate, tako te volim breeee! To mi sviraj, to bre!
:zvuk pucanja češe vezano sa onim veseljačkim "ijuu":situacija2:
mušterija pod dobrim gasom (dok alkohol lagano napušta njegovo telo i dok mu se vraća sećanje na poslednju hiljadarku koju je jednom od romskih muzikanat lepio na čelo): "Alo bre ti garavi! Da, ti, šta se čudiš pi##a ti materina ciganska! Da, ti, što si mi uzeo poslednji dinar, dođi ovamo, ja da te naučim bla bla bla!"
Dobro-mada je moglo sa nekim iznenađenjem, slobodnije i apsurdnije(ja tako više volim). Suština je dobro argumentovana...;)+