Događaj za koji svako cigansko naselje pretrpi renesansni preporod.
Za početak celo naselje, sačinjeno od kartonskih, drvenih i eventualno par neokrečenih i do pola dozidanih kuća od cigle, se okiti raznoraznim šarenim papirima, trakama, mašnama, ćebićima, balonima i slično. Svi ciganski trubački orkestri iz tog naselja se skupi u jedan veliki ol-star bend i počnu da rokaju po deset pesama u isto vreme, tako da buka dostigne vrhunac nepojmljivosti. Mladoženja, koji ima oko šesnaes` godina, obučen OBAVEZNO!!!!!!! u belo odelo, sa belom ili roze kravatom i mlada, koja je tek napunila trinaes`, sede ispod šatora, ispod koga je lokva neosušene bare i blata, prekrivena dugačkim stolom i klupama. Svugde naokolo su kokoške, svinje i koze. Deca trče i potkradaju sve prisutne pijane goste. Kum, verovatno najvažniji lik na ovom događaju, koji je usput gastros iz Švajcarske (po njima-uspešan biznismen) koji je došao u beloj mečki 1992. godište, vadi sitne novčanice od po 5-10 eura i ubacuje ih u trube svojih sunarodnika. Tu je i kuma, koja je upravo završila osnovnu školu (jedna od retkih) i koju, kao najpametniju u četvrti spremaju za udaju za glavnog biznismena - Dragana, koji u svom vlasništvu ima čak pet tezgi: dve u Beogradu, po jednu u Surčinu, Malom Mokrom Lugu i Sremčici. Na svadbi se jede praseće i jagneče pečenje, pije domaća brlja i kradeni viski. Za sam čin venčanja, otvara se flaša šampanjca, koju je specijalno kum doneo iz Švajcarske.
Svadba traje minimum 3 dana, a znak za njen završetak je kada se svi toliko usvinje u blatu, napiju i pospavaju po barama, muzika pada u nesvest zbog neprestane tezge, kumu siluju bar četiri gosta, kum zaprosi tri srećnice (kojima obeća život u Švici), biznismen Dragan na kocki izgubi jednu tezgu (onu na Bajlonovoj pijaci), deca razjebu kumu belu okićenu mečku, a ponosni roditelji se pobiju oko raspodele imovine i miraza - svinjca, ćebadi i dve kokoške.
