Teško objašnjiva konstrukcija karakteristična za banjalučki žargon. Izgovara se lažno zabrinutim polusarkastičnim tonom kao uvertira za davanje nekog mudrog savjeta ili za neko slično "slušaj-tatu" popovanje. Takođe, može se koristiti i kao uvod u konstataciju o nekoj sjebanoj situaciji koja jednako pogađa i govornika i onog kome se on obraća.
I čova i buraz su zapravo oblici oslovljavanja, ali kad se upotrebe zajedno stvaraju intimniju vezu među sagovornicima.
1. POPOVANJE:
a) E čova, buraz... jel bi šta s onom ribom, šta odugovlačiš, znaš kako ono kažu...
b) Čova, buraz, ja bi ovdije čistu dvicu odigro, kakav X2, jesi normalan?!
c) Čova, buraz, učiš li ti, bolan, išta? Ajde bolan, nećeš valjda opet obnavljat godinu...2. KONSTATACIJA O ZAJEDNIČKOM SJEBAVANJU:
a) Čova, buraz, Mančester nas je sjebo, mamu im retardiranu, pu, neću se nikad na njih kladit više, debili jedni...
b) Čova buraz, ako ona likuša opet počne držat test pola sata kasnije, nema šanse da stignemo bilo šta napravit...
Odlično hehe, ne znam čemu ovoliki minusi.