On nema bore, ne mršti se, ne smeje se, ne trepće danima. Izraz lica mu je isti kad grize crni luk, kad jebe, kad gleda derbi i kad mu se komšijin šarplaninac pokenja pred kapijom. On nije plakao ni kad je Tito umro, nije verovatno plakao ni na sopstvenom rođenju. Nije se veselio kad mu je sin diplomirao. Kad ga je ženio, rekao je samo: Čestitam!
Neko govori da je učestvovao u tajnom JNA eksperimentu osamdesetih i da su mu tada atrofirali mišići lica. Kruže glasine da je kao đak prvak upao u kabinet direktora škole i tamo ga zatekao u orgijanju sa domarom. Možda je istinita priča o padu u babino kuvajuće slatko i zadrvažanju tadašnjeg izraza lica do danas. Ko zna? Znamo samo da njemu ništa nije crno ili belo. Sve je sivo, baš kao i ta maska koju nosi sa sobom.
Vokabular mu se sastoji od desetak reči, a najčešće korišćena je: Dobro.
- Imam jako lošu vest. Bolje da sednete.
- Dobro.
- Posle svih pretraga utvrdili smo da ste u poslednjem stadijumu raka pluća.
- Dobro.
- Nije Vam puno preostalo.
- Dobro.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale, našli su mi posao na birou. 600 evra plata.
- Dobro.
- Neću ti više biti na grbači.
- Dobro.
- Zajebavam se.
- Dobro.
Тип казне у којој нека особа због невиђене глупости затворена на неодређено време док друштво не заборави да она уопште постоји, најчешће јер некон акција те особе дотична околина једино осећа трансфер блама када је близу те особе.
Обично се казна завршава кад та особа потпуно промени лични опис, да ли кроз године или кроз пластичну операцију... или једноставно д'умре.
"Кад ћеш коначно пустити сина из казне ? Цела фамилија се ужелела да га види."
"На свети никад, од те будале доживљавам трансфер блама кад год сам с њим, он јесте мој син али макар и ја имам мало самопоштовања према себи да ме не виде у његовом окружењу. Та ствар је пишала на свадбену торту мог брата еј ! Па је још кренуо да мува његову вереницу ! Па ја сам побегао са свадбе мог сопственог брата због њега !"
"..."
"Знам, ја сам га правио. Ал' макар могу да га опаметим, ставићу му гвоздену маску закључати у собу па кроз двадесет година ћу га пустити кад се опамети."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.