Ono što biste danas najradije spalili koliko vas je sramota.
Da l'je moguće da vam je glava bila toliko šuplja,a dogadjaj dana što je Marko pogledao Mariju šest puta tokom samo jednog časa,a trač meseca što nastavnica srpskog u mini suknji i kasnim četrdesetim pije kafu samo sa nastavnikom matematike?Pokušavate da se setite ko je bila osoba koja vas je ubedila da pišete dnevnik i zapisujete tako čudotvorne i nevidjene dogadjaje.Da li je to bila neka drugarica koja je spomenula da ona piše dnevnik,ili su vam na časovima srpskog rekli da je to dobro za vaš pisački potencijal.Ko god da je to bio,otvorio vam je vrata takve pisačke slobode koju samo papir može da istrpi a da mu se ne sloši.
Ranija faza(sedmi i osmi razred)
-Stranice prepune priča ko se sa kim poljubio,ko je zapalio prvu cigaretu,ko se sakrio u školski haustor i srolao prvi džoint.Onda naširoko i nadugačko o nekim skinhedsima u školi.Slede čitavi blogovi o ogovaranju,ko je šta za koga rekao;zatim ljute zakletve sa kim više nećete progovoriti ni reč u životu...Mnoštvo ljubavnih stihova i sličica.
Kasnija faza(prvi i drugi razred srednje)
-Šta je ovo,pitate se.Gde su nestali leptirići,ljubavne pesmice,ogovaranja.Kao da su Edgar Alan Po,Niče,Kant,Hegel i Šopenhauer zaposeli vaš um i stranice dnevnika.K'o da je srednji vek prepun mračnjaštva ponoovo došao.Mrak,tama,smrt;bol,tuga smrt.Okreni obrni,ljubav-patnja-bol-smrt.Konstatujete samo to-nije bilo lako vašoj duši.Ušlo malo svetlosti,papir se izlomio od žara rasprave o transcedentnom i transcedentalnom.Pitanja o Bogu,ima li ga,gde je,čime se bavi,gleda li baš svakog pojedinačno...Šta je dobro,a šta zlo?
Tek sad shvatate koliko je bilo teško onima koje ste neumorno testerisali tražeći odgovore.Shvatate i zašto su vas tako dobronamerno usmeravali na knjige Džejn Ostin.
Treća faza(treći i četvrti srednje)
-Pisanje sve redje.Zapisano baš ako se dogodilo neto što je pokrenulo bujicu misli i pitanja.Zapisi tipa gde se izašlo i konstatacija da se posle toga film prekinuo.Sve veći razmak izmedju datuma.Poslednji datum i bar još stotinak praznih stranica u svesci.Više ne osećate stid.Potisnuo ga je žal za vremenima koja su nepovratno otišla i sada se zovu-prošlost.Čak i sa onom Poovskom filozofijom bilo je to vreme nadanja i očekivanja.Ostaje vam da se pitate šta bi to iz svih ovih prethodnih godina zaslužilo da se nadje na tih preostalih stotinak stranica.
Pišem dnevnike kao luda...Potpuno se pronalazim u ovoj definiciji.
Dnevnike iz osnovne sam bacila, bili su nekako previše...iritantni...
U poslednje dve godine sam ispisala oko 400 stranica i strašno sam srećna zbog toga, sve te dobre stvari koje bih zaboravila da ih nisam zapisala i trenutci kada sam bila neviđeno srećna bez ikakvog razloga. Više je razočarenja, ali važno je da se nikada ne osećaš potpuno ravnodušno...+
,,ali važno je da se nikada ne osećaš potpuno ravnodušno...''
Равнодушност је гора од најгорег разочарења.
Najgore je kad ti ostane nekoliko stranica do kraja dnevnika...Osećaš se kao da moraš na dostojan način da završiš jednu priču. Ali ništa od poljupca dugogodišnje simpatije i srećnog kraja, uglavnom bude smor.
Pisala do 2. srednje, posle sam naglo morala da porastem. Kevina banka pukla, ona ostala na ulici sa jos hiljade drugih bankara, cale ionako radio u propaloj firmi i kevina plata bila nasusna - sad ni toga nije bilo. Morala sam da pljujem i pljujem u dnevniku i zadnji unos je bio secam se: "Dabogda crko Dinkic"
Зато никад нисам ни водио дневник... Ја се руководим мотом:,,Шта буде-биће, шта је било-било је, нећу да уходим сам себе.''
posto nikad nisam vodio dnevnik, niti znam nekog ko je nekada vodio dnevnik a da je ziveo i radio od 1995. pa na gore, dao sam minus bez nekog veceg premisljanja :)
Ja se sramotim mojih iz osnovne,al žao mi da ih bacim.Doduše sve sam ih zajedno sakrila...baš ako naletim jednom godišnje na njih.U pravu si ophidia ima dosta razočarenja u njima zapisanih...valjda zato što one srećne trenutke iživimo i nemamo neku veliku potrebu da o tome razglabamo.A one loše...pisali bi nadugačko samo da nam bude bar malo lakše...
Imam ih na gomile, još od kad sam imala sedam godina i urnebesni su...
drugi razred-"Moje drugarice su počele da se tuku zbog Ivana, a onda je Irena ipak rešila da se uda za Nikolu i prepusti Ivana Mirjani"
peti razred-"Mislim da mi niko neće doći na rođendan jer me svi mrze. Glupaci."
A i moj trenutni dnevnik je prava blamaža. Mislim, kad sadrži rečenice poput: "Ona krakata krava ponovo obleće oko njega", mož' misliti....:D
Više su mi vid dnevnika pesme koje pišem.
Ok necro.Ja sam 95 imala 10-ak godina.Dnevnici su došli malo kasnije.Moje generacije su ih pisale bar koliko sam ja upućena.Jesu devedesete bile grozne ali smo bili samo deca
Mislim, kad sadrži rečenice poput: "Ona krakata krava ponovo obleće oko njega", mož' misliti....:D
Ne treba tako da razmišljaš. Kad budeš bila malo starija verovatno ćeš uvideti da nema potrebe za mržnjom i ljubomorom...Ja npr. uglavnom nabrajam ko mi je sve dao komplimente i na šta, pomaže u kriznim situacijama.XD
Treba jednostavno da budeš toliki narcis da te apsolutno boli uvo da li neko obleće oko njega, pošto se osećaš nadmoćnije od bilo koga.
jbg.došle su dvehiljadite kad ste vi rasli.Promenila su se shvatanja.A i muškarci se manje bave tim,uglavnom to devojke i devojčice rade.
Maloletna i ophidia su tvojih godina a pišu dnevnike:)
A joj, ti si mali :D Ja sam 95 uveliko isla u 3. razred osnovne i veruj mi, pisali se dnevnici, pa rasturali :D
Мене није срамота, и често ме мрзи да пишем, али трудим се да пишем све добре и битне ствари у животу, да бих пар година касније могла тих детаља свих да се сетим, да их никад не заборавим. ^_^
јбга...шта ћу кад ми нико не вјерује?!
бодје мили ме сатјувај...
добра ти еј ова....само немам појма дневник сам покушао писати прије 5 дина чисто да забиљежим гдје сам све био шта радио кад колико лудо и то...одустао сма послије описивања другог догађаја...а ово о средњој школи немам појма нисам кренуо у њу...
плускометасон
Нисам никад ни водио дневник... А баш се и не уклапам у твоју дефиницију. Али је лепо објашњено. +