Jedan od poslednjih pravih mahera narodne muzike, loza koja polako odumire (i bukvalno) pod naletom nekakvih Polumenti, nekakvih Dženasa i nekakvih Cobija, Dinči, Kapora...sve u svemu, jednog širokog spektra kulturnih hibrida.
Naime, glas gospodina Topalovića je kako mu ime samo kaže, mekan i nežan kao duša, ali u kombini sa zikom ima ekstremne razorne moći na čulo sluha i svest uopšte. Ono što su Mornful Kongregejšn za grobljansku dumčinu, to je Dobrivoje za narodnu muziku. A Sleja neka bude Šmrkas, pa vi sad vidite o čemu govorim.
Čuvena je jedna njegova rečenica koja na pravi način karakteriše ovog estradnog umenika, rame uz rame sa samim Tozovcem: ''Možda mi je jedina greška što prilikom odabira pesama nikad nisam razmišljao da li će se pesma svideti publici, već meni.''
Dobrivoje Topalović = Bino, Žena, Kafana, Tuga, Čačak, Čaša. Srbija.
''Progovori sliko,
Da još jednom
Čujem dragi glas.
Progovori najmilija moja,
U tom glasu
Da potražim spas.''
.........................................
Speak picture,
I want to hear
Beloved voice once again.
Speak my dearest,
In that voice
To find my salvation
:uz rifove i glas Maj Dajing Brajd:
ima jedna njegova, pomenuo sam deo u Jeremiji. "ja sam rodjen u Srbiji, brale'', ima intro sa talasima iz moravskog plicaka :)
+
Konan objasnio neke stvari...
+