Izuzetno sočan i mastan prdež, od koga se fasada ljušti, a armatura uvija u violinske ključeve. Svojevrsna je čast za domaćicu kada njen gost, jedno dvadesetak minuta posle jela, ošine kvalitetan prdež, začaran mirisima ručka, na taj način govoreći da je hrana bila toliko kvalitetna, da nije čak imao ni strpljenja da je svari, a kamoli kulturno pojede.
Onomatopeja prdeža
- Opa, kume. Ti li si već spržio onu sarmu?
- Vala kumo, zadnji put sam ovako lepo jeo još onomad kad nas sindikat vodio na vepretinu u Prag, osamdes'devete.
- Osetili smo, kume. Pravi domaćinac.
Na prdeže i rakije uglavnom turam minus, ali...
... nemoš posle ovoga.