Kažu da postoji, da je materijalna, da je stvar, da se nalazi u čoveku, da čovek bez nje nije čovek. I postoji. Ali često je teramo od sebe, i to svojom voljom. Najčešće posle velikih pijanki, posle povraćanja.
Drug: Što si tol'ko prebledeo, bre, pokreni se malo, obilaze te kao spomenik, gubimo zbog tebe.
Ja: Ma pusti me u kurac, sinoć sam dušu ispovrać'o, nemam volju za životom.
