Ekonomski patriotizam

Političko strujanje u krvotoku ortodoksnog Srbina pred rafom/policom/tezgom sa multinacionalnim izborom rendom singularnog proizvoda. Motivacija iza manje-više zagriženog opredeljivanja za "Aleva" supu iz kesice, "Bambi" keks, "Juhor" mortadelu, "Bata" cipele, "Zastava" automob...a, da, al' nema veze. Uglavnom, u glavama mnogih možda i jedino rešenje za revitalizovanje posrnule srpske privrede i ekonomije uopšte, a koje ne uključuje uporno dovođenje pogrešnih ljudi na jebenu vlast.

No, uozbiljimo se makar za i jedan trenutčić. Iako smo iza nas odavno ostavili i na njih skoro potpuno zaboravili, mračna vremena odlaženja u "Pekabetu" ili "C-market" su ipak imala neku svoju posebnu draž i šarm...i tu ne mislim na kasirke-dvojnice-Zorice-Brunclik koje bi sa friško izlakiranim noktima urlale na nas da odemo na drugu kasu (koja bi, pak, najčešće bila kase bez) ili na dlakave mesare sa odeljenja za "delikatese" koji bi, na pojavu mušterije, na obližnjem svinjskom butu gasili svoje nedovršene pljuge (koje bi, pak, najčešće bile filtera bez). Ne. Bilo je to ono: pošalje te keva u radnju da kupiš par standardnih porodičnih potrepština - mleko, hleb, ulje, brašno, šećer, kafu, sir, parizer, neke novine, eventualno jednu-dve "Euro" table ako, fazon, kupuješ na čekove - i te stvari jedino i nađeš unutra! Kupovina gotova za cirka tri jebena minuta! Doduše, posle izblejiš u redu na kasi još nekih dobrih petnaestak ali se zato barem sit ispričaš sa "onim čikama što su glasali za crvene" i izvidiš koje ćeš to žvake ovoga puta dobiti 'mesto kusura. Znači - do jaja. E sad, ono što kao klinac tada možda i nisi bio baš toliko primećivao, jeste da su svi ti proizvodi na koje bi nailazio po rafovima diljem oronule "Pekabete" bili pretežno SRPSKE proizvodnje, SRPSKOG porekla, SRPSKOG ukusa...eventualno "balkanskog", al' to je to, mojnete da pljunete na zaostavštinu Dušana Silnog.

A kako je danas?

Elem, ako je ono onomad bila jedna krajnost, onda je ovo danas druga. Usled katastrofalno loše spoljno-trgovinske politike srpski proizvođači ne uspevaju da se probiju na evropsko tržište i tu ponude svoje proizvode, dok usled loše unutrašnje prednost u namirivanju domaćih proizvodnih potreba dobijaju uvozne, dakle INOSTRANE firme. Srpski proizvođači su prinuđeni ili da gase svoje proizvodne pogone ili da ih, susretnuti sa finansijskom insuficijencijom, za siću ustupaju stranim jebenim korporacijama. Elem, čitava ova situacija naziva se još i "slobodnim tržištem"...tojest kako je duhovito okategorisaše evropska govna u smrtnoj nam presudi zvanoj "Uslovi za ulazak u EU".

Sve u svemu - kupujte domaće ako je hrana, kupujte nemačko ako je tehnika. Za sve "između" trknite do lokalne braće Kineza. Ionako je džaba...

- Izvolite, gospodine?
- Ovaaaj, daćete mi pola kile salame i pola kile nekog kačkavalja...
- Koju salamu želite, gospodine? Mađarsku? Italijansku? Špansku?
- 'El ima nešto srpsko?
- Ima, ima, al' ove su nam, znate, na akcij...
- Boli me kurac. Reži srpsku i to debelo iz principa a kačkavalj hoću zlatiborski al' na tanke listiće, vidim dimate "Bosch"-a pozadi...

......................................................................................................

(uključujemo se u direktan preno sa novog stadijuma u vezi - "Romantična večera kod devojke na gajbi"...)

- Markić, je l' voliš aćeto balzamiko u salati, hihi?
- Šta znam, moja keva vazda začinjavala sa domaćim jabukovim...ae, može da probam...
- Ok, odmah dolazim, hihi...Je l' možeš samo da otvoriš to vino na stolu, molim te?
- Aha, aha...Uf, koji, bre, ovo jezik na etiketi, dušo??
- Islandski. Ma, kupila u "Metrou", htela da probamo...a i bilo je na akciji, hihi...
- E ako je na akciji...Lepo miriše to što praviš, bajdvej...
- Aha, pile bujabez sa knedlama od krompira, mislim da će ti se dopasti, hihi...A pile je dimljeno, uvoz iz Francuske...
- Ti baš hoćeš da me iznerviraš večeras, a?!I kakvu si ovo usranu muziku pustila, jebote?!?!
- Bože, Markić, šta ti je, ti kao da nikad nisi čuo za dalmatinske klape, hihi...