Mada je pravo značenje reči finoća, u govoru često predstavlja baršunastu alternativu za "ono nešto".
Ono što razdvaja nedovoljno i savršeno nesavršeno.
Sve je na mestu, sve štima, ali džabe kada fali ta sitna finesa da ga učini kompletnim.
Što bi kritičari rekli: "Sve je korektno, ali nije me dirnulo".
- A? Šta kažeš? Ljudi su preko radija popadali na dupe od njenog glasa. Oduševljeni su!
- U jebote. Ovaj, zakaži kod plastičnog hirurga, optičara, stomatologa i ortopeda. Samo par finesa i biće to savršeno i za TV!
---------------
- Pročitala sam dva puta i moram reći da sam pokušala da se naježim. Previše šablonski srećno, fali neka finesa, uvrnut momenat, neočekivan kraj.
- Hm, može Žarko da pogine umesto nje, kao da je zaštiti, bezuslovna ljubav, taj rad.
- Može, to uvek pali. Spremi u govoru da si se i ti potresla dok si to preživljavala kroz likove, publika mora da cmizdri, jezero da naprave!
Ne bih se složio da je "ono nešto" u pitanju. Finesa je lep detalj, estetska delikatnost, ornamentura big pikčr-a, dok se "ono nešto" ne može logički objasniti. Drugo, izraz "finesa" se nikako ne može vezati za ljude i ličnosti već pre za njihove delatnosti, aktivnosti, tipa "svira gitaru sa finesama velikog Paka de Lusije" ili "u njegovoj igri fali mnogo finesa, ume samo da gurne loptu u prostor i trči ko blesav".
Bez obzira na sve, ok ideja, solidna realizacija i fin +
hm, pa taj lep detalj i jeste ono nesto, zene to najbolje znaju, tvorci ovog termina :D
A ovaj primer je malo karikiran razgovor kom sam svedocila, u drugom i jes u znacenju lepog detalja.
lepo definisano.
+