- Љубави, да ли је и теби било лепо?
- Јесте љубави, екстра...
- А кад ти је било најлепше?
- Кад си сјахао са мене, тежак си као коњ...

- Jebem te u ruke te bagaljive. Kako ću sad da dohvatim ovaj kur…
-Zdravo bato.
-AAA! Debeli pacov, upomoć!!!
-Ne plaši se dečače, ja nisam kao drugi glodari, ja sam džentlmen.
-Pa, jok, nisi Splinter, jebo te Jova Mikelanđelo.
-Hoćeš li da pozovem doktora da ti gurne jajca u šteker.

- Госпођо, малог вам прегазили ђубретари.
- Ах, дјеца ко дјеца. Мало, мало, па под точкове.

- Eeee, na kakve smo grane spali, da nam Česi jebu Čehinje...

Trgni se! Jebote, ona je sestra tvog najboljeg ortaka. SE-STRA NAJ-BO-LJEG OR-TA-KA! On je i onako ljubomoran na sve muškarce u njenoj blizini, šta ti to treba? Da izgubiš ortaka zbog ove male... Joj, kakvi mala, gledaj kol'ke sis... ALO! Pogled u oči i ne razmišlj... Hmmm, nikad nisam primetio kako lepe zelene oči im... BRE! U čelo! Pogled u čelo i razmišljaj o nečemu neseksi. Baba! I deda! Baba i deda rade u bašti. One stvari! Baba i deda rade u bašti one stvari! To je to! Jes malo bolesno, al' deluje...

Akademski apsolvent obično ima jedno od onih pevljivih imena koja se daju moćnim rendžerima, likovima gej romana s početka dvadesetog veka, satanističkim aktivistima i narodnjacima-anonimusima sa stajlingom Lorda od Grejstoka u civilu (Damjan, Marijan, Adrijan).

Uvodni kadar spušta se sa obližnje planine Golije, dok u pozadini tihuje neki Bregović, na trijes dva cigančeta kojima su prethodno rekli da šutiraju svoju loptu od čarapa i da ne gledaju u kameru, Kadar se zadrži taman dovoljno da triguje majčinski instinkt, a onda tragičnu sagu počinje da odmotava dežurni kvadraturač kruga.

Parola koja večito egzistira na granici neistinitosti, dok je ne površini održavaju oni decenijama prepričavani uspesi pojedinaca u nečemu što nikom iole normalnom ne bi palo na pamet da uopšte pokuša.
Naš zaštitni znak i prećutna aura koja, kad proradi bilo gde i bilo kada, sobom naprasno povezane jedinke ispunjava tihim patriotizmom i vekovnim osećajem za "vratili smo vam".
Njene finese i varijacije, neprestano se umnožavajući, izmiču skromnoj mogućnosti definisanja, pa je i danas neuhvatljiv taj gen koji nas tera da, rušeći koncepciju na kojoj je ustrojeno moderno društvo i pretpostavku civilizovanog međuljudskog odnosa, sa animalnim porivom bušimo brod na kom plovimo jer nam treba malo vode da operemo noge.

Јебига, ниси Надал, па да можеш да гураш руку у дупе кад пожелиш, а да ти људи аплаудирају

Мајстор - Погледајте, каменац вам је уништио веш машину!
Домаћица - Нееееееееееееееееееееее!!!!!!!!

-Био сам мртав пијан.
-Стоко! Свињо! Нерасту!
_____

-Био сам изузетно пијан.
-Смањи крушку, Дучићу мој. Ево, опраћу ти табане.

-Пао сам испит.
-Ко ти јебе матер.

-Vidi šta sam kupila, a? A? Mm? A?
-Jelenska kožica?! Taman cvike duglancam.
-Suknja seljačino, suknja!
-Pa je l si je umesto kusura dobila svega ti? Nema dva dlana materijala. Teško će tu tvoje guzice mir pronaći...

(Izlazi iz sobe. Posle 5 min u sobu upadaju crnomanjasti meksički krimosi, spremni da se nekome najebu keve)

- Donde esta la droga?
- Uh, jebote! Opet promena plana. La draga je izašla napolje, sad će da se vrati... - gleda ih sa mučninom – Ako ćemo vozića, ja sam poslednji. Pičku ližem samo svojoj ženi, u slučaju da je neko od vas ima. Što li sam se koj’ moj žalio da nas ubija rutina? Sreća te nismo otišli u Japan...

Зашто који курац лажеш, јер је већа вероватноћа да је Петар Краљ без цвикера, одваљен као Рус, са флајком ракије у једној и ћурећим батаком у другој руци, ненормално таслачио Веру Чукић отпозади, слушајући је како баљезга?!

- Daj, deda, koči malo, muka mi, stucali smo već dve flajke. Osećam da mi se jetra topi.
- Šta je, pičko mala balava, a? Nisi pravi! Rus bre, kad se setim, na sremskom frontu, pije gorivo za T34, pa juriša na švapske položaje... URAAAAAA!
-Šta ti je, matori jesi dobro?
- A kaćuše FIJU FIJU FIJU!

On punim plućima udiše svaki atom kiseonika koji proizvede usamljena breza podno Rudnika, dok miluje zlaćano runo nevinog jagnjeta, tek odvojenog od ovčije dojke. Posle ga naravno krvnički pojebe u pakšu i napiše dirljivu liriku, ali to je naš Dobrica, krotak, slobodnog duha, lepršave kose i još lepršavijih misli.

- Maco, čujem da si bila sinoć na Žaretu i Gociju u Domu Kulture, kako je bilo?
- Pa, nisam toliko bila na njima, koliko su oni bili na meni hihihi...
- Opa, kako to?
- Fino, posle koncerta odem ja u bekstejdž, malo pivo, malo jagnjetina, sledeća scena pušim Gociju dok me Žare nabada od pozadi...