Pa, neko može da oseća i udar adrenalina u takvim situacijama :)
Pazi, moguće je da forsiraš sebe nečim, a nisi dovoljno jak. Previše obaveza, briga, a rezultati u istim te obično samelju i plašiš se da ćeš da izgubiš kontrolu i da doživiš neuspeh. Ne znam čime se baviš, ali svakako preteruješ i opterećuješ sebe time. Treba malo da se opustiš i prepustiš, pa ti snovi neće biti napeti. Kad budeš sanjao da si pao u tom snu, osetićeš olakšanje, veruj mi, ma koliko ti pad, voda, dno izgledali strašno i nepovratno. Probaj sledeći put da se prepustiš u snu - ovo je već lucidno sanjanje.
Okej, ima smisla. Ispricacu svoj san od skoro.
Stojim na setalistu plaze, ove kod mene, i blenem u oblake. Zamisljena sam, mislim o nekim dragim osobama. Odjednom niotkuda mali jebeni avion (pravi) se zakucava u dno okeana (a plitko je tu) na par metara od mene. Jebena katastrofa. Totalno sam sokirana, drhtim izbezumljena i sa svih strana dolaze vatrogasci i policija. Mene necije ruke sklanjaju odatle i budim se. Ali san je, iako debilan, toliko realan u tom trenutku da ne mogu da dodjem sebi jos nekih 15ak minuta posle budjenja. Sanjala sam to 4 puta.
A inace imam trip od aviona i od bombardovanja 99e.
Sedimo na velikoj proslavi napolju. Pocinje kisa i ulazimo u neku kafanu, ogromnu. Proslava je neka vrsta bahanalija, pije se, jede se, mnogo sveta, neki se karaju, neki su drogirani. Odjednom ja dobijem okrugli noz neverovatno ostar. I Dobijem poruku da ce sotona doci. da je samo pitanje sata. Sad je red da se priklonimo njemu ili suprotnoj strani, ja biram njemu. Uzimam noz i pocinjem da secem prvog lika do mene, noz prolazi kroz celo telo coveka kao kroz vazduh, vidim krv. Covek umire u agoniji. Odsecam mu sve udove neverovatnom lakocom. I seckam ga u male delice. Zatim prelazim na sledecu osobu to je moj ortak i par poznanika, ali kad hocu njih da ubijem noz samo prolazi kroz njih, zaseca ih ali rane ih ne ubijaju nego odmah zacele. Oni me sad zacudjeno gledaju i ja nih, jer sam mislio da cu ih ubiti, zato smisljam foru da me ne bi napali. I kao pokazujem da noz ne moze da ubije coveka. A oni se cude. Mnogo. Meni u glavi, odbrojavaju se sekundi kada ce sotona sici i poceti pohod. Oni insistiraju da i sebe zasecem ali ja necu. Onda mi u mislim sine, pa mozda ovaj noz ubija neka druga stvorenja a ne ljude, PA PROTIV KOGA TREBA DA SE BORIM ONDA?! Budim se iznenada.
Meni su se desavali brojni lucidni snovi (tj. oni u kojima sam svesna da sanjam), ali ovaj danas je u kranjoj meri bio cudan. Kosmar je u pitanju. Da ga prepricam za cas...:) Sanjala sam prvo kako me Hitler u invalidskim kolicima upucava pistoljem, dok ja sedim sa svojom sestrom od strica i kao cituckamo neki nemacki...?! Problem, a (mozda i njie :)) je to sto u snu ne mogu da umrem...Pucaju u mene,osetim bol od zrna i uplasim se, ali ne sanjam sebe mrtvu-nikad. E, sad ,u trenutku kad je pucao u mene, ja sam sanjala kako sam se probudila sa tom sestrom i iscudjavale smo se kako smo sanjale isti san i sve to, ali kao, obe smo se uplasile i sad je sve ok-na javi smo. Onda (u snu) odem do dnevne sobe, kad tamo neki lik sto podseca na Sojica sa sombrerom na glavi vitla pistoljem, a ja ti do'vatim stolicu i pokusavam da ga onesvestim tresnuvsi ga po glavi, a on se kurva izmice i ceri se kao nesto i ja cekam da puca u mene i dalje mlatarajuci okolo stolicom, u tom trenutku se naglo uplasim i probudim! Pod stresom sam, tako da ne mogu bas da dokucim sta bi ovo moglo da znaci, ali posle ovakvih snova, plasim se da spavam...:/// Jeste, kukavica sam, jebi ga...:)
A sta ako covek ne sanja? Milim sanjam, ali jednom u 50 dana recimo, evo zandnj san je bio pre 4 dana kad sam sanjao da odgovaram engelski a pre toga ne mogu ni da se setim...
Zastareli su vam snovi, al aj da napišem tumačenje, da znate kako da analizirate :)
Znači, progoni te neki osećaj bespuća (kakva city records reč). Taj avion zakucan u okean mi srmdi na zalutalu osobu. Kao da ne znaš kuda ćeš sad. Što simboliše i tvoja rasejanost na početku sna. Ono, zakucavaš se, a ne znaš ni kuda ideš.
Nasilje radi nasilja. Pokušavaš da opravdaš svoju samoživost nečim imaginarnim. Samo da ne bi imao osećaj krivice. Možda si na javi ustvari ti taj prvi čovek koga seckaš na deliće, zato i nisi svestan šta radiš. Zato se taj čovek razlikuje od drugih koje povređuješ. Boriš se protiv svog unutrašnjeg demona, svog sotone :)
Nejasne su mi tvoje emocije prema tim likovima iz snova, potrudi se da skontaš na koga si ih projektovala. Mislim, nemoj ga tumačiti bezveze ako ti emocije u snu nisu bile intezivne i ako san nije ostavio neki jak utisak. Jer mi radnja sna liči na neku opštu i nebitnu situaciju za tebe lično.
Sanjaš, ali ne pamtiš. Zapiši prvi san koji zapamtiiš, kao i svaki sledeći i počećeš da pamtiš snove lakše nego pre.
Ovaj san s vremena na vreme sanjam od možda čak pete godine života. Uvek je potpuno isti. Uvek sanjam da padam sa stepeništa u kući mog strica. Inače, stepenice kako vode gore, naprave krug. Uvek sanjam da padam i da sam naglavačke okrenut i uvek pre nego što skroz padnem dole, probudim se.
Ja isto ko peki.
Ja sam isto imala takav san, samo što ja uvek na kraju sna sednem u ono sedište što ima na drljači (dodatak za traktor) i to sedište me katapultira u vazduh i tad se probudim. Selo u srcu. ♥
Nisam otkrila značenje takvog nasilnog buđenja :)
Moj san: sanjao sam da se odnekle vraćam kući, veoma je kasno, ali ima puno ljudi na ulici, i, iako je mrkli mrak sijaju sve lampe, pa deluje veoma svetlo. Pokušavam da zavežem pertle na čizmama (martinkama), ali mi ne uspeva, koliko god da proturam kroz one kopče, uvek se stvaraju nove. Da stvar bude gora, odjednom mi se pertle, koje su bile tanke, pretvaraju u dredove (da, dredove!) koji ne mogu da se proture kroz rupice, i vise. I tako ja idem, sve se više približavam kući, i stalno pokušavam isto ali bezuspešno, za mnom se vuku pertle-dredovi... Na kraju odustajem ispred ulaznih vrata.
Mene sinoć u snu u liftu neka riba držeći magnum prislonjen mi na glavu primorala da guram nos de mu nije mesto...
Мени су синоћ ванземаљци отели брата (као на броду у филму Вирус) и држали га са осталим људима у метро станици Вуков споменик.
Био сам под утиском синоћњих дешавања.
ahahahahahah
ja sam kao klinac stalno sanjao da sam u nekoj zgradi i da ne znam kako da izađem iz nje
Мени су такви снови омиљени. Много волим кад сањам неке мистериозне куће и зграде и ја унутра тумарам.
Иначе, кад сам био клинац, стално сам сањао да ми се померају степенице на трећем спрату основне школе и како ја падам са њих. Иначе, опасно су ме фриковале те степенице кад сам био у тој школи.
Напокон се сетих да поделим са вама мој први сан који има везе са овим сајтом. Мислим да је било прошле недеље, сањао сам да ме Џими пита да му објасним како се зове онај фудбалер Њукастла са дугом косом, а није Керол. Ето толико, сећам се само толико, не сећам ни како је до тога дошло, или шта већ. Сећам се и да је Џими изгледао као главоња, иако по фотографијама са оне теме не би рекао да је главоња. :))
Шта то значи, ајде тумачи да вас чујем. :)
Ti misliš da je Džimi mnogo pametan, zato je u snu imao veliku glavu :) To što on inače ima manju glavu je ustvari i dokaz, da on samo u snu može biti pametan.
Radnja je smjestena u stubistu cetvorospratne zgrade bez lifta gdje sam ranije zivio. Dakle, od ulaza u zgradu ganja me ekipa nekih monstruma. Svi su u obliku nekih divljih zivotinja. Sjecam se nosoroga, ogromnog, bijesnog, sa crvenim ocima. I tako ja njima bjezim stepenicama, posto lifta nema kako rekoh... Zivio sam na poslednjem spratu. Picim, picim, i taman da se uhvatim za bravu od vrata svog stana, procjenim da ce me uhvatiti i da je jedino rjesenje skociti preko gelendera. U trenutku kada se spucam dole, budim se uz neki cudan osjecaj u grudima. Ne mogu ga nazvati bolom, al' neprijatan jeste.
Ovaj san nisam sanjao vec godinama, al' ranije dok sam zivio u toj zgradi ponavljao mi se masu puta.
А овај део о фудбалу? :)
U fudbal se razumem ko marica u kriv kurac. A to što on tebe pita za neki info je znak da hoćeš i ti da se napraviš pametan :)) Ali san, Peki, to je san! :))
Pa uplašeno, kako bi se osećao kad treba da padnem u neku vodu? :)
To zaboravih, obično treba u neku vodu da padnem.
Moguće i malo bespomoćno, jer šta god radio ne mogu da se zadržim.