Prijava

Da li se neko bavi nekim sportom? Da li se neko nekad bavio nekim sportom? Da li ste nekad osvojili neku medalju, uveli vaš klub u viši rang, osvojili neko mesto na nekom takmičenju, bilo državnom, republičkom, regionalnom, opštinskom, školskom, bilo kom drugom? Za koji sport ste talentovani?

Kao i svaki klinja, počo sam s fuzbalom, ali nisam bio neki talenat, pa sam brzo batalio. Išao sam na karate, al i to mi bilo njesra, i na kraju počnem odbojku da treniram. S obzirom da ne volim taj sport, čak sam i dobar bio. Pik'o sam drugi rang takmičenja u seniorskoj konkurenciji, a u mlađim kategorijama sam osvaj'o i neke medallje. I tako...žao mi je što nikad nisam trenirao košarku, jer basket deljem, plivanje i atletiku, jerbo imam dobre skakačke i brzinske performanse.

Najsporstkiji događaj u životu: 4 godina gimnazije. Došao novi profa fizičkog, mlad, nagruvan, vonabi jebač. Šmeka učenice, gladi bicepse. Ocenjuje skok u dalj. Usput kenja kako drži ne znam kakve rekorde na difu, jer je skočio 2.90 iz mesta. Stanem ja prvi na onu liniju i đipim 2.93. Do kraja godine nisam išao na fizičko, imao sam poštedu, a on se više nije kurčio.

Nekad trenirao basket, igrao u juniorima, i onda jebi ga, zaljubio se u pivo. Promijenio sport, kojim se i danas bavim, dizanje tegova, uglavnom 0.5 kg, mada ponekad i 0.33 kg.

Prošle godine bio 3. u državi u džudou...

zaebavam se, treniro sam plivanje od 10e godine pa dok sam krenuo na faks (jedno 7-8 god)... imam kao i poneki uspeh iz tih juniorskih kategorija iako nisam bio baaas neki talenat.
al brzo plivam i danas, nije da nije :)

e da, prosle godine sam igrao vaterpolo u drugoj irskoj ligi :)
ove godine sam prestao jerbo vise ne treniraju u koledz bazenu vec uzeli neki u tri lepe picke materine, pa me mrzi didem.

Baš kao klinac trenirao veliki fudbal, bez nekih rezultata vrednih pažnje. Osvojio par turnira u malom fudbalu.

Dok sam bio u osnovnoj, rekreativno se bavio stonim tenisom, bio dva puta drugi na školskom takmičenju... još mi bleji jedna od te dve srebrne medalje u sobi.

Posle fudbala, 6 godina se aktivno bavio košarkom. Treninzi svaki dan, pripreme, putovanja. U juniorskoj je bilo tekmi gde sam trpao i po 40 poena. Završio karijeru pre jedno 10-ak godina, bilo smo Druga Srpska liga... ispala žestoka tuča protiv Priboja, kaznili klub i sve se to lagano ugasilo.

Počeo sam nešto malo u osnovnoj da treniram rukomet ali sam odustao i prešao da treniram karate. Prijavljivao se na mala takmičenja a onda sam prešao na kik boks. Tu imam dve medalje. Sada sam to batalio jer nemam vremena zbog posla i žene.

Osvojio par medalja( jedno zlato, jedno srebro i tri bronze) na opštinskim i regionalnim takmičenjima u streljaštvu , vazdušna puška, i to kao srednjoškolac. Bio pobednik u gađanju automatskom puškom na nivou Srbije kao student Vojne Akademije. Najuspešniji strelac na Akademiji u mojoj klasi.

Ako se golubarsto računa u sport(a tamo smo registrovani kao klubovi) do sada sam 4 putasa svojim jatom visokoletača bio prvak društva i jednom osvojio kup.

E da, "trenirao" sam i šah, bio sam prvi u osnovnoj školi. :)

Јебем кеве у боћању, од блата ме праве откад сам напустила клуб.
Јеоте, овај блекчуга више воли да се курчи него Џими :)
Ишла сам на балет, па на фолклор, па на пливање, кајак, нешто врло кратко и незапажено гимнастику, и на крају у теретану. И никад ништа јеботе, ја сам мућак. Сад можда буде нешто с овим америчким фудбалом што сам кренула, јер немамо конкуренцију.

Ko ima čime, on se kurči time. :)

sport je zlo :)

Jaoj. Ja sam ko klinac išao na neko plivanje, ali generalno nisam bio sportski tip, sav sam nekako bio nežan jebem li ga. Imao sam petice iz svih predmeta opušteno, ali fizičko... cele godine se mučim da mi da tu peticu, na kraju je dobijem ali to bude ono "ajde, ajde, da budeš vukovac". :)

A fizičko tortura šta smo sve radili za ocenu. :) Ajde oni skokovi udalj, uvis, bacanje medicinke, trčanje, nego smo se peli uz užad a ja se plašio visine, pa smo se prevrtali na onim gimnastičkim krugovima, pa izvodili ne znam ni ja koje gimnastičke figure... U petom razredu, kad je trebalo da nam meri vreme na 800 metara za ocenu, ja sam se dve nedelje pripremao na trim-stazi u Košutnjaku sa ćaletom. Na kraju sam dogurao samo do drugog vremena u odeljenju. :D

Danas sam ono, okej. U fudbalu sam koristan, basket igram sasvim solidno, držim i neke rekorde u pogađanju slobodnih bacanja u pivo. :) Visine se plašim i dalje.

E, da imam dobar dvoručni bekhend. Šah nisam "trenirao", ali sam ga igrao do jaja. Sad sam malo zarđao.

Ја сам обожавао спорт нарочито фудбал (невезано за мањак талента) док нисам скапирао да професионални спортисти сваки дан тренирају, то је за мене било то.
Касније сам поочео да тренирам одбојку јер су ме другари претекли по висини, па да се мало истегнем :)))
То сам регулисао, али нисам могао да трпим неке ствари у клубу, сматрао сам да ми домаћи треба да играмо пре позајмљених дркаџија из другог клуба, нарочито обзиром на тренинге у катастрофалним условима. И тако, врменом сам престао да идем. Касније кад су пропали су нас и звали да нас региструју практично без тренинга али тад сам већ био у алкохоличарској кондицији и нисам ни разматрао.
Највећи спортски успех је што сам у том периоду завршио школски крос, иако сам био сигуран да трчим у историју.

Треће место у зонском првенству у полигонима (појединачно) (тако пише на дипломи), у 2. основне.
Стигао сам и до неког појаса у каратеу, ал сам то баталио кад сам видео да се ту само нешто шеташ и стењеш, и да нема шибања ко на филмовима.

У трећем основне био трећи на кросу, трци мушкијех из трећег разреда. Мада ми је тај дан била слава, па сам тад рачунао да ми је то помогло. 5 дана прије кроса на физичком, у дуелу прса у прса побиједио најбржег из одјељења, који је 5 дана касније на том кросу био први. Доживио 35-37 секунди славе. Имам и диплому са кроса, посебно вриједна што су ми презиме правилно написали, а то се ријетко дешава.

Онда сам тренирао пливање 3 године, па су нам затворили базен због бомбардовања, а нисам био лош. Није ме занимао ватерполо, већ чисто пливање, имао добру технику и добру брзину, ал' јебеш га. Да је Мило волио пливање, а не кошарку, можда бих имао гдје да тренирам и направио нешто.

Онда се пребацио на одбојку, али ми је фалило срца да направим нешто боље. Био техничар, сваки тренер ме форсирао максимално, али никад нисам прелазио у старије и искусније групе јер нисам дошао на ред од татиних синова. Јебеш га.

У четвртом средње играо за Гимназију нашу техничара, изгубили од Електро школе у финалу. Школа добила диплому, ми мајице спонзора и курац у гузицу. Ови из Електро добили 5 дана оправданих изостанака и поправљене им кечине. Макар ми имали такав инфо од инсајдера. Није ни чудо што су нас покидали, ако не рачунамо да су имали пар јуниора Будућности у екипи. Имала је и Економска, ал' смо њих ми опрали. Чудо је мотив.

Сад се бавим боћањем рекреативно. Још сам млад, па кад дођем у 40+ можда оснујемо неки јуниорски клуб.

Никад нисам званично ништа тренирао, али сам волео да понижавам у баскету оне што су тренирали из мог разреда, па и старије. Иначе, ја нисам уписао да тренирам, јер је у граду био један једини клуб чији ме је тренер јако нервирао. То је онај профа коме сам поломио ретровизор, пичка му материна.

Негде у средњој сам баталио баскет, али га волим и дан-данас.

Umirao za košarkom kao klinac! U osnovnoj školi. Bio zakržljao u pičku maternu, nisam mogao sistematski proći da mi ne zovu matorce. Sećam se osmi razred 1.53m! Nešto sitno kila! Razredna me tešila "I Napoleon je bio 1.53m, a bio je veliki čovek"!

Pre i posle treninga sam visio na košu, imao bolji šut od svih trenera koji su dolazili i odlazili. Nisu jebali! Pola godine sam visio na onim "švedskim merdevinama" ili kako se zovu, istezanje, snaga, kurac-palac! Drugima lopta, meni tegovi! Jedva čekao posle ulicu i basket.

Popizdio, počeo napušavati trenere. Ubedim jednog da odigramo 1 na 1! Kaže evo ti lopta i neću da ti branim šut za tri jer si kepec. Ja kažem dobro i i bacim 11 trojki bez promašaja, pobedim 22:0, pljunem na loptu, bacim mu je i odem igrati na ulicu. To mi je poslednji trening i najdraža medalja!

Par godina posle igrali neke turnire i gluposti, bio sam dobar! Možda zato što sam bio viši 35cm nego u osmom razredu. Bedili smo bivše trenere!

Dobro i da sam imao normalnog trenera ne bi od mene bilo ništa. Odraz i brzina su mi slabi! A i imao sam problem sa autoritetima.

Obožavam sport! Daj mi livade, lopte i pičke! To mi je dosta za sreću.

Одиграо 25 утакмица за Борац (Остружница) на нивоу петлића! Дао еурогол на првој утакмици на другој дао еуроаутогол. После сам ових 23 одиграо јер је било мало људи и није имао ко да игра!

Од тада никад ништа, успехе немам осим тог еуроаутогола, био је много лепши од еурогола!

Хаха.Кад се сетим како је све почело.Као и већина клинаца почео сам са фудбалом.Много сам волео фудбал и лопту али техника ми је била слаба.Али сам зато био брз у пичку материну.Одмах када сам се регистровао за клуб тренер ме ставио у шпиц напада.Рекао је да играм само на безопасним позицијама , у шпицу или на клупи.
Тренирао сам једно месец дана али нисам желео да играм званичне утакмице , јебем ли га , ваљда сам имао баш баш велику трему.Имао сам одличан дриблинг , бравуре.Сећам се како су ми говорили старији "Добро Лаки , један дриблинг и додај лопту ниси ти Роналдо".На они кросевима сам одлично стартовао и остављао иза себе али кондиција би ме уништила и увек би завршио негде око средине.Па онда сам почео и да играм шах.На једном турниру сам имао завршни меч за звање мајстора шаха и изгубим (у пичку материну!).Кошарку нисам у почетку нешто волео али онда сам све више и више почео да је волим :).Највише у последње две године ,јер када год могу идем на терен , било сам било са ортацима.Само рекреативно наравно , али неки тренери су ми рекли да могу лагано да играм плеја или бека у српској лиги.Хм.Ја нешто не бих реко.Одувек сам се ложио на снагу , физичку моћ а такав нисам био ни близу.И онда сам открио своју највећу љубав , теретану.Напуцао сам се ко животиња за кратко време.Почео сам да тренирам рвње у Партизану.Онако , био сам солидан.Кратко је то трајало , два месеца.Тренутно тренирам кик бокс.Тренери кажу да сам калибар за про такмичења.Ја опет мислим да кењају.
И тако , то би било то.Освојио сам го курац али сам читав живот у тренингу.Ко зна , можда и освојим нешто у будућности :).