Ajd' i ja.Sportski sam tip,bukvalno sam 10 sportova promenio,krenem na plivanje,zavrsim u grupi za takmicenje,krene bombardovanje.Posle toga jbg,prestanem,sestra bila rukometni golman,ja krenem istim stopama,i zadrzim se na rukometu dobrih 7,8 godina.Osvajao neke trofeje u mladjim kategorijama,a najveci uspeh poziv za reprezentaciju Srbije..Medjutim,tada sam vec sto bi se reklo izjeo govna.Volim fudbal u picku materinu,proklinjem caleta sto me kao malog nije bacio na travnjak,i pocnem trening po trening da izbegavam,odem na mali fudbal sa ortacima,itd,na kraju batalim rukomet.I dan danas mi se place kad prodjem pored terena,ali jbg.Odem na fudbal,odigram par utakmica(promasim 1 na 1(i tu sliku premotavam jednom mesecno)),i prestanem posle godinu dana..Jbg,da sam se malo vise potrudio i da sam normalnije razmisljao,mozda bi i uspeo,ali sta ces,nema nazad.. :)
Ja sam igrao košarku za moju srednu kao drugi plej, mada kad razmislim ovaj drugi nije igrao mnogo više od mene. Bili smo na raznim takmičenjima i koliko se sećam uvek smo bili prvi ili drugi, a ja sam jednom čak bio em vi pi!
Sad igram samo basket sa drugarima i deljem ih redovno :D
Дефинитивно мој највећи спортски успех је друго место на школско-општинској трци на 800 метара у четвртој години средње. Моја успешност лежи у чињеници да смо трчали само ја и још један лик. Натерала нас професорка физичког јер нисмо присуствовали ни једном њеном часу, а хтели смо четворке. Како смо ми били једини из наше школе, а нико се није појавио из МОЦ-а, одликовани смо јебачким дипломама и тапшањем по рамену.
Поред тога, тренирао сам фудбал у кошутњачком гиганту, "Дерби Милош и Инес", где је успех био ако нас Чука победи са мање од десет разлике. Играо сам на месту центарфора, док Милош из имена клуба није пожелео да буде на тој позицији, што је мени и одговарало, јер нисам имао технику, ал сам био висок и умео сам лепо да гурнем, прави штопер. Јебени Љуба д Коуч није препознао мој одбрамбени потенцијал.
Имао сам и баскет фазу, ал готово да није вредна помена.
Ja sam od prvog do poslednjeg kola neprikosnoveno držao prvo mesto u lokalnoj poker ligi. Jeste da taj uspeh nije medijski ispraćen, al bar sam uzo pare, pišam vam se na vaše medalje. :)
Poker je plemenita veština.
Ja igr'o prvu ligu Republike Srpske u košarci(napomena:tad nije bilo lige na nivou BiH,tako da ovo prva liga RS dobija na značaju mog kurčenja),poprilično uspješno,ali sam u nekom vremenu primjetio da pivo postaje zapostavljeno,pa batalio košarku i posvetio se prvoj ljubavi...i vjeran sam joj dan-danas...
Jebote neverovatno je koliko ljudi talentovani za sport vole da piju. Koliko ih je batalilo loptu zbog zajebancije.
Priča jedna! Moj komšija, rukometaš! Bio na pripremama A reprezentacije stare Jugoslavije. Doduše onim početnim na koje se zove više igrača. Večera, on naruči pivo. Selektor popizdi, ne da mu da pije. Ovaj nije odustao, hoće pivo posle jela i kapak. Selektor mu kaže: pivo ili reprezentacija? On se prodere" PIVO REKO SAM"! Svuče ga za pet minuta i ode kući. Nikad ga više nisu zvali!
Ja sam iz mrtvog dizanja podigao 250 kila, iz dubokog čučnja 120, a iz benča 108. Al' to kad sam bio mali. Sad dižem samo male težine, oko pola litre, mislim, kile :)))))
Бенч је веома прецењен.Ал 250 из мртвог , браво.
Trenirao sam atletiku kao klinac i osvojio nekoliko medalja. Bio sam dobar dugoprugaš. :)
Judo - najbolji sport na svijetu, zatvoriše nam klub i dobismo svi kurčinu. Bilo neko takmičenje, razbacali nas k'o male mačiće, mi se smijali, družili se i tako.
Rukomet, od 7. razreda pa do 3. srednje - kljak meniskus, krc ligamenti pa-pa, seniorski time....Nisam se više vratio (bio je neki pokušaj da se vratim kao sudija, al' tražili neke pare koje nisam imao pa ih posl'o u tri materine).
Ju-jitsu, počeo nekako uporedo sa rukometom - nakon početnog entuzijazma i malo ozbiljnijih godina treniranja, sjebe me gorepomenuto koljeno i morao sam na prinudnu pauzu. Kada sam zakrpio nogu, vratio sam se ozbiljnim treninzima. Početkom godine, tačnije u martu, desio mi se peh u teretani. Radeći vježbe za biceps, pukne mi mišić u podlaktici. To me je unazadilo još jedno 3-4 mjeseca ali me nije spriječilo da ove godine osvojim par zlatnih medalja u seniorskoj konkurenciji, kategorija +94kg.
Teretana - shut up and squat! Powerlifter rekreativac, ne smijem raditi nešto ozbiljnije zbog koljena ali za neke je i ovo što sad radim ozbiljna stvar. Oko sebe okupio par drugova koji vole snagu i ne plaše se ozbiljnih težina. Jedan je čak vrlo ozbiljan kandidat da me prestigne u snazi, ima vrrrrrlo zajebanu genetiku al' nećem sad o tome, udaljavam se od teme....
Fudbal - igrao u omladinskoj selekciji 3 godine, dve branio , jednu bio bek. Klub se raspao zbog alkoholičara u veznom redu. Sad sam više po balonima-rekreativno.
Odbojku - prvo na školskom nivou, pa na državnom 5 godina. Nekoliko turnira osvojeno.
Stoni tenis - nikad profesionalno, al sam svakog sa kim sam igrao, odrao.
Највећи спортски успех ми је кад сам дао гол главом на мале голиће, у основној школи. Просрало ме, али је било кул. Никад ништа нисам тренирао, јер сам глуп за спорт, али сам зато цело детињство провео пикајући фуцу испред зграде, онако за своју душу.
Е да, једном ме просрало бацио сам ону зелену тешку баскетару највише у целом разреду. Требао сам после да бацам за школу, ал ја отишо у играону да пикам Диабло.
Burzume, to je medicinka. :)
Ма знао сам да се тако зове, али нисам био сигуран, па реко да се не бламирам.
Fudbal - Igrao, trenirao, odlično igrao, odlično igram.... Trenirao u Bulbuldercu i u Poštaru.... Igrao sam manje više sve pozicije, od beka do veznog i napadača.... Igram dobro sa obe noge, imam dobru tehniku, jedino mi zameraju što ponekad znam da budem sebičan, al jebi ga na kraju se ispostavi da uvek imam najviše asistencija.... Sad igram rekreativno, po balonima i salama....
Aikido - trenirao 2-3 godine i smorio se.... Imam plavi pojas (posle plavog su još samo braon i crni), bio sam solidan....
Plivanje - trenirao, dobro plivam sve stilove, lepo za oko....
Šah - sekcija u osnovnoj školi.... Drao većinu....
MMA - treniram aktivno.... Dobro mi ide....
Stoni tenis - igram rekreativno na fizičkom
Tenis - igram rekreativno
Košarku - ne volim i imam mnogo loš šut, ali sam brz i prodoran, povremeno igram rekreativno
Bejzbol - igrali smo ispred zgrade ko klinci....
Bio sam među prvima u gimnaziji na 800 m tj. među prvih 5-6 onih koji su ispunili normu
Pikado smo cepali po školi, tu imam relativno preciznu ruku....
Povremeno trčim, al ništa redovno. Kad trčim, istrčim nekih 25 krugova na Olimpu, to jest 7.5 km....
Ako se i brzo ispijanje piva računa, 0.33l mogu da sabijem za 3-5 sekundi.
To je to otprilike
Никад нисам тренирао неки спорт, иако сам више времена провео на спортским теренима него него они што су тренирали неке спортове. Фудбал , баскет, одбојка, рукомент, тенис, дај шта даш. Родитељи никад нису били заинтересовани да ме упишу на неки спорт, као да су хтели да ја сам одем са 10 година да се упишем. Већина њих који су тренирали фудбал игра и сад са мном рекреативно и нису ништа бољи од мене. Палио сам се и пре пар година да тренирам амерички фудбал, али кад сам чуо да на том нивоу (тешки аматери) ломе ноге сваки други тренинг, зајебао сам.
Увек један од најбржих и најпокретљивијих.
Највећи успех... Гол са 3/4 дужине терена, право у ћошак и то против неких полу-професионалаца, кој курац. Играли против њих на неком мини-турниру и ја онако на почетку је звизнем под пречку.
Реално, поцепала бих вас у стоном тенису, то сам и заборавила.
Košarka: trenirao deset godina što se po visini ne bi reklo ali sam bio plej tako da eto, bio na širem spisku reprezentacije, osvajao regionalno i gradsko prvenstvo nekoliko puta, svaki put bio najbolji strelac i igrač lige, osvojio nekoliko gradskih 3 na 3 turnira, bio prvak države sa školom u košarci (pre toga osvojio gradsko i regionalno naravno), igrao sa 15 godina seniorsku ligu a sa 16 debitovao za prvi tim kragujevačkog Radničkog u Prvoj B ligi, i to protiv Partizana 2 u kojem je tada igrao Novica Veličković, osvajao još neke međunarodne turnire ovde i u Italiji, bio i tu najbolji strelac,... i tako to, možda sam nešto i zaboravio ali to je to.
Atletika: nisam nikada trenirao ali sam imao uspeha, bio prilično brz, drugi u Srbiji na 100m sprint, treći u Srbiji na 60m sprint (naravno u svojim omladinskim kategorijama), prvi u gradu na školskom i na školskom regionalnom takmičenju na 100m tri puta i jednom prvak na regionalnom u skoku u dalj, i imam jedno treće mesto sa štafetom 4X100, kada sam batalio basket hteo da pređem na atletiku ali mi bilo dosadno...
Ja sam bio pobednik pevača Amatera u Leposavićima 2004 godine, i dobitnik zlatne palice za teranje ovaca po livadama 2007 godine. Sad ozbiljno, trenirao sam fudbal od svoje sedme godine. Karijeru započeo u FK.SREMAC MARKUŠICA, nastavio u FK.ČELIK GABOŠ a završio u NK. CIBALIA VINKOVICI. Jedno vreme sam igrao za Cibalijine kadete i sa njima osvojio kup hrvatske 2009 godine. Trenutno ne igram zbog nekih političkih razloga! :)