meni malo ti delujes ko neki maratonac :)
ali jednom sam sanjala da razgovaram sa Ahmedom iz Dervisa i Smrti :)
Isti je slučaj za mene. Nekoliko knjiga me je oduševilo, ali nikad nisam sanjao delove iz njih niti neke likove. Mada ja mislim, nevezano za ovu temu, da su naši snovi priča za sebe, kakvi god da su, ako razumeš na šta mislim.
Јесам! Један једини пут.
Је л' знате кад се Љуба Врапче у роману ''Кад су цветале тикве'' туче с оним ликом на крају књиге близу сурдуличког санаторијума, пошто је овај, је л' те, туберан.
Е, сањао сам како блејим на том месту. Ту је раскрсница на којој се пут одваја за гробље (иначе, гробље није постојало у време писања књиге). Е, Љуба Врапче долази са гробља и нешто ми прича док долази, ја га кулирам. После ја крећем ка том гробљу.
ima u nekoj knjizi od žike pavlovića deo kad neki jebe neku u kukuruzu...e to sam sanjao kao klinac x puta...čak nisam ni knjigu pročitao a sanjao...
Eto vidiš! Znači, ipak neko sanja likove iz knjiga!
Znači izgleda ih ja ne doživljavam dovoljno duboko. Ili ih doživljavam ali samo na nivou svijesti, razuma, a slabo prodire u podsvijest i vjerovatno ne izaziva dovoljno emocije. Po meni je jedino emocija ključ podsvijesti - ono što duboko emotivno doživimo to se u podsvijest urezuje, ostalo ostaje na nivou logične i svjesne sponaje, na nivou razuma i fakata.
Чешће сањам сцене из филмова.
Мада, опет, то је вероватно зато што погледам 20 филмова на једну прочитану књигу.
Stalno.
ja zivim
Redovno sanjam dešavanja iz knjiga koje trenutno čitam, ali obično umesto književnih likova u tim situacijama budu ljudi koje znam.
hahaha kad su cvetale tikve jebote! ♥ divna knjigica! :)
Kasandru iz "Razbludne noći gospođe Kasandre".
Jovičiću, verovatno mnogo čitaš i nekako mi se čini da to radiš više tehnički nego sa emocijama (aluzija na tvoje izlaganje o brzini od 15 pročitanih stranica za 1 sat)
Ma ne čitam mnogo. Dvije godine ništa nisam čitao. Sad me nešto malo krenulo u poslednje vrijeme. Negdje ima emocije, negdje nema, zavisi od knjige. Ne mogu u svaku baš da se uživim, to stoji. Ako mi se knjiga sviđa onda ima i emocija. Ako mi postane dosadna, a i dalje smatram da je kvalitetna, onda je više "tehnički" pročitam do kraja (bar nastojim) da je ispoštujem. Sve kontam da će mi se do kraja neke stvari razjasniti i da će mi kasnije "leći".
Vrijeme je da pređeš na poeziju, dakle.
Ja sam sanjao da sam pijani Ivan Karamazov.
Jovicicu, mozda si vise vizuelni tip, sanjas samo sto vidis i dozivis, procitana slova ti jednostavno ne pokrecu snove.
Mislim da si u pravu Dominique.
mozda citas knjige ko doticni gospodin...http://outlandinstitute.files.wordpress.com/2008/09/johnny5.jpg
Ovog je sanjala vecina vas
http://www.thisman.org/thisman.jpg
Ja nisam.
Nikad.
Baš nikad.
Ma koliko se udubio u knjigu nikad nisam sanjao nešto vezano za nju niti nekog lika.
Uvijek sanjam iz svoje lične perspektive, ja sam subjekt, a oko mene mogu biti samo ljudi koje sam uživo doživo, dakle ljudi iz mog života, a nikako likovi iz knjiga.
Da li to znači da ne doživljavam dovoljno duboko knjige, te da sadržaj knjige i emocije u njoj nisu našli put do moje podsvjesti?
Ili možda, ako NIKO ne sanja junake iz knjiga, da li to znači da je čitanje samo mentalna gimnastika (da ne kažem masturbacija) te da ne može ozbiljno uticati na naš život, a ni na naše emocije, kao ni na našu podsvijest?
P.S.
Nije da se nisam uživio u mnoge knjige. Jesam itekako. I mnoge su me i oduševile. Neke su me i duboko potresle. Ali opet ni jednog junaka nisam tako realno doživio da bi ga mogao sanjati. Barem zasad.