Opasnik
Postoji mali broj ljudi na ovom svetu sa kojima je prosto pametno ne zajebavati se.
Oni su povuceni,mirni,izbegavaju trujuce traceve sto lete kroz vazduh,ni sami ne znaju koliko su u stvari zajebani.Bilo da si krimos,obican covek ili pak neka nafurana mala(samo bahato,samo bezobrazno!) nemoj se kaciti sa njima.Postoji samo jedan mali problem...
Nikad ne znas ko ima to u sebi.Onaj zverski genijalni mozak sto ne poznaje granice.Zato bolje ne zapocinji konflikte,ne trazi djavola!
Ne mora biti k'o do stene odvaljen,celav,nakazan,u oziljcima,sa velim kukastim krstom na grudima.
Savim obican decko/devojka.O da!I devojka,jer polovi su ravnopravni,severni i juzni,ipak razlike postoje.Rodi se u neprimetnoj porodici,odraste kao i svako dete.Skola,drustvo,izlasci.
A onda cvak.Nesto se desi.Neko ili nesto je povuklo okidac.Nek ti je Bog u pomoci.
Neki ce reci "pa svi su takvi!potreban je smao okidac da bi se u nekom probudilo to ludilo.".Ne,nije to ludilo,ti ljudi su sasvim normalni,oni su samo neobicni primerci svoje rase u neobicnim situacijama.Premda jako posebni primerci,unikati.
Neravnomerno dobujuci po plehanom prozorskom oknu prvi Septembarski pljusak probudio je mamino cedo.Dobro umotan u braon cebe zgrceno je cekao da se alarm oglasi sa demode mobilnog.Ustajali vazduh koji je ispunjavao sobu provlacio se ispod vrata i trazio svoj put kroz tesni hodnik.Danas ga nista ne ceka."Kako je lepo nemati plan",pomisli."Ustaj mali treba da ides u skolu",zacu se njegov stari iz kupatila.Onizi covek punackog lica ukrasenog gustim crnim obrvama i povremenim brkovima uz stalnu cetkastu bradu dosepa do vrata sinovljeve sobe i uzurbano pokuca.Trgnuvsi ruku ispod jastuka,nepopularni decko ugasi alarm."Mrsko mi ustati, cale",promumla,ali matori ga ipak cu svojim velikim usma."Nema mrsko mi ustati!Ustaj bre lenstino jedna"razdera se !Nevoljno pokusa da se iskobelja iz tsno uvijenog cebeta,ali ukoceni udovi ga nisu hteli poslusati.Teskom mukom ustade iz malog kreveta i obuce siroke farke i flekavu majicu a, preko nje ispeglanu zelenu duksericu.U njemu nije bilo snage za dorucak.Kisa koje je polako ali sigurno prestajala ostavila je probusila je u njemu onu tanku opnu koju je sam pevukao preko skorih uspomena na devojku.Ta mala crna pametnica bila mu je sve.Sad nista nije ostalo od nje.Previse boli secati se besanih noci...Obuvsi stare i odvec smrdjive patike uze izvrljanu torbu i odjuri u skolu.Puste i mokre ulice odgovarale su sumornom svetu njegove krvave duse.Ne obrativsi paznju na pozdrave drugova i drugarica iz odeljenja sede na svoje staro utesno mesto,ali sada mu je licilo na elektricnu stolicu.Stalno se vrpoljio,namestao da nastavi sa onim u cemu ga je kisa prekinula.Ne dade vrag.Profesori su ga odavno smorili,drustvo takodje.Ta grupa nezrelih sveze obrijanih i justros nasminkanih momaka smetala mu je.Posebno sjaj njihove brendirane odece.Nit sam ja bolji od njih niti su oni od mene,samo da su mi daleko...mislio je.O devojkama nije zeleo da prica.Svaku pricu o tim sljastecim bronzanim bicima smatrao je uzaludnom.Opirao se njihovj zavodljivosti i igricama koje su svesno ili nesvesno igrale bez tajmauta.Smetalo mu je njihovo naginjanje preko klupa,duboki dekoltei."Sta me koji kurac mame kad mi se nece dati",bilo je napisano na rucici za samokontrolu.
komentari su dobrodosli,kritike...
Nastavak sledi(bice ovo moja prica iz delova)
Imam neke kratke priče, al' to nikom ne pokazujem, sramota me.
Postaviću ja jedan sastav što sam napisao u ljeto 1997.
Tada sam imao tačno 10 godina, kad sam to napisao.
Ćoše za prozu?
http://vukajlija.com/forum/teme/558
slobodno,ovde te niko ne zna i niko te nece osudjivati...kratke price!
ajde.:)
Takođe, a imam i pesme, dnevno napišem po bar jednu, ali me sramota da pokažem bilo kome sem odabranoj grupici ljudi...
Ćoše za prozu?
Čemu gomilanje?
nisam video ovakvu temu,ako ima obrisacu,a ako im tako pase,nek tu cast uzmu modovi.
Prebaci samo rad u ćoše za prozu i mogao bi lok ovde.
Taman ćeš osvežiti tamošnju temu.
Shady, pročitah to tvoje, nije loše. Imam sad neki osjećaj da će taj mali uskoro uzeti automat i pobiti pola razreda ko onaj Koreanac :)) Ili nešto u tom stilu.
nece nece,nije to moj stil...
ovaj je genijalac koji barata hladnim oruzjem...;)
E evo onog mog:
Dakle, pisano u ljeto 1997. kad sam imao tačno 10 godina.
Evo prvi dio
Imate inspiraciju,ali ne za defku,odaberite temu i ne stedite tastaturu!