Video sam definiciju :)
od pocetka se ti predmeti shvataju kao sprdnja
+ nezainteresovanost ucenika i profesora
+ sto ucenike ne zanima apsolutno nista iz tih predmeta, jer danas je sramota priznati da te zanima odlazak u pozoriste, na izlozbu...
kad nekoga nateras da uci nesto manja je sansa da ce ga zainteresovati
mi smo iz muzickog u osnovnoj vecito prepisivali note iz knjige u notnu svesku bez ikakvog upucivanja u sve to, jer je profesorku boleo kurac
generalno se ti predmeti kod nas smatraju za zajebanciju
jes da vadi prosek, ali vise bi koristi imali djaci kad bi nesto od toga usvojili.
Baš zato ne forsiraju te predmete...bar mislim.
Ne može svako dobro da crta, i zato se uvek traži minimum.
Naravno, deca kakva su, uvek to iskoriste. (rade im roditelji, tetke, strine...)
Itd, itd.
Skoro svako ima 5.
Kraj.
:)
a što antisemitski?
javio troll. :)
Такав став је и произвео генерације које слушају турбофолк и диве се постерима Секе као врхунцу уметности.
Idiotluk je djetetu davati slabju ocjenu zato što ne zna da nacrta kosidbu, udadbu, ženidbu i spomenik narodnom heroju.
Ili zato što ne može da otpjeva Travijatu i 'Kupi mi babo jarca pečenog'.
Umjesto da ih uče teoriji i opštoj kulturi oni djecu maltretiraju glupostima. Jebala te jabuka u cvatu ako ja nemam pojma koji su viđeniji predstavnici kubizma.
Hm, ne mora da znači.
I ja sam zapostavljao muzičko (nastavnik je kriv lololo), pa ne slušam narodnjake.
Е, мајке ми, повраћа ми се кад то зову народном музиком, к'о да ми сад немамо народну музику, већ ће Саша Поповић и Лепа Брена да нам је направе.
Говорим уопштено, свако правило има изузетака.
Eh, sad...kad kažem "narodnjaci" mislim na ovaj naš usrani folk.
Narodnu muziku uvek naglasim, i to je nešto potpuno drugačije, kao što znaš.
Au kad se setim u osnovnu nismo ni isli na muzicko,al zato smo joj uvek kupovali poklone za osmi mart...zena je bila carica...Al zato likovno u osmom kad nam dosla neka nadrkana lezbejka, pa za 5 sam morao celu knjigu da naučim i još mi je komšika crtala....jebem je u usta....
Ja radila jednu školsku godinu kao zamena -predavala likovno deci.Inače sam nastavnik likovne kulture "po diplomi".
Te školske godine je stiglo pet poziva za učešće na likovnim konkursima za decu.
"Moja" deca osvojila 4 prva mesta,a na konkursu "Politikinog Zabavnika" (likovnom) osvojili kompjuter za školu.
Ništa specijalno nisam radila,samo sam im pokazala da SVAKO ume,zna i može da se bavi nekim vidom stvaralaštva-likovna kultura je širok pojam i za svakog ima mesta.
Svakom "paše" određena tehnika,a verujte,videla sam decu u četvrtom razredu koja su rođeni,od Boga dati likovnjaci.Takvi su se razmahali kod mene,a ostali,manje zainteresovani su uspeli da pojme šta je umetnost i lepota stvaranja.
Da se ne samoreklamiram više,tol'ko od mene.
Za sad.
Mislim da je ponajpre zbog prvog faktora. On neposredno utiče na drugi, a predupređuje treći. E sad, da li će ljudi (kojima je u opisu posla da obrazuju druge) da izaberu VanGogin put, ili put nastavnika u primeru koji je iznad i fušere to je pitanje odgovornosti prema sebi i svom poslu.
"Samo" si najkorektnije obavljala posao za koji si plaćena, podstakla pet potencijalnih slikara da stvaraju, ostalima usadila osećaj za lepo (i možda ih time sprečila da budu Brena) i pri tom sve vreme uživala.
Imaju moj kurac, u zemunskoj gimnaziji, kod jednog profesora, ne bih da ga imenujem, se likovno više uči nego bilo koji predmet. Pravi kontrast između likovnog i muzičkog je kod mene. Iz muzičkog smo učili desetak malih stranica sveske od početka godine, dok smo iz likovnog učili šezdesetak teško razumljivih strana knjige, od koje ne znaš nit šta učiš nit šta odgovaraš. Ajde da imaju neka ustaljena pitanja, nego čovek svaki put pita novo pitanje. Barem u mom slučaju, likovno je trenutno predmet koji najviše učim.
Gospođice Obrenović,hvala na ovim rečima.Ja sam odrasla u prosvetarskom okruženju i niti znam drugačije da radim sa decom,niti bih se tim bavila da to ne volim.
Ježim se "mistifikacije" predmeta,(da upotrebim tu rogobatnu reč),ne shvatam i ne poštujem ni malo ljude koji rade u prosveti,a tako se ponašaju.
Deci sam u startu govorila da sam u toj školi ja tu zbog njih-njima na usluzi(tim rečima),a ne oni zbog mene.I da je moja dužnost i želja da im što više i bolje približim predmet koji predajem (u drugom "zamenjivačkom" navratu rada u školi sam predavala nemački,pa i građansko vaspitanje).
I verovali ili ne,deca su veoma odgovorno i rado prihvatila takav stav.Osetili su da ih poštujem kao ličnosti,poštovali su oni mene kao i ja njih.
Nije me bilo briga da li je neko "problem škole", ili potencijalni predsednik države.Svi su bili jednaki,a tako su se i ponašali.Čak i kad su nešto "zglajznuli",ja bih im se obraćala sa "Mladi gospodine,iskreno se nadam da više to sebi nećete dozvoliti,ipak ste vi pametna mlada osoba".(A taj mladi gospodin je npr-opsovao druga ili sl.)I-urodilo je plodom!Zaista! Sviđalo im se da budu poštovani,da se njihovo mišljenje uvažava,ali su zato i oni meni bili izuzetna podrška.Kad im kažem-"Sad bih vas sve zamolila da se usredsredimo na čas i ovaj zadatak-to bi i uradili!Naravno,bilo je i zavitlavanja na času,šale i nemogućih "bisera",ali sve je to bilo obavijeno dečijom,a ne destruktivnom energijom.Taj posao mi užasno nedostaje,iako mi je i na sadašnjem radnom mestu izuzetno lepo.
Mogu da pričam samo u svoje ime,pa zato i pišem samo svoja iskustva-bez ukrašavanja,ali i bez lažne skromnosti.
Gogo, idi glasaj :)
Meni je nastavnica muzickog rekla da cu biti robijas jer sam drugu zacepio koricu sveske!!
drug iz zemunske za svaki cas uci likovno!!!
Ja volim likovno, a posebno muzičko, tačno je da nastavnici ne traže ništa posebno, ali baš to je meni podstrek da se što više trudim i da se istaknem. Da je na meni ja bih voleo da imam dvaput nedeljno po dva časa likovnog i po jedan iz muzičkog, ovako imamo samo po jedan iz oba predmeta i čini mi se da je to nedovoljno, a na primer imamo 2 časa tehničkog koji je po meni predmet koji nije u poziciji da bude ispred likovnog i muzičkog...žao mi je što su ti predmeti bačeni u senku, ali šta je tu je...
EDIT: Nastavnik muzičkog je likčina, ali je zato nastavnik likovnog sušta suprotnost, verski je fanatik, pijandura i ubeđen je da sam ja antihrist i satanista...
Музичко и ликовно би требало да буду предмети на којима се највише научи о општој уметничкој култури. Уместо тога, најчешће имамо ситуацију да ови предмети имају статус ''ортопедских помагала'' за извлачење просека оцена комбинованим кампањско-ресавским системом.
Шта мислите, зашто је то тако?
Сматрам да постоји више фактора:
-Некомпетентност стручног кадра који треба да пренесе знање (другим речима- професори вас или силом терају да заволите тај предмет или су, напротив, сасвим незаинтересовани);
-Ученичка незаинтересованост, што, опет, може да има више разлога ове или оне природе- ученик није талентован, лењ је, није добро упућен или су му од почетка уваљени стереотипи због којих је изгубио заинтересованост.
-Лоше пласирање дотичних предмета- нажалост, и родитељи понекад имају удела у томе, јер обично вас дочекају са ставом: ''па како из те ГЛУПОСТИ имаш тројку?''