Prvo, nenormalno je to što si budan ovako rano, a znam da nisi ustao zbog škole ili nekog posla. Opet si zijanio do jutra. :)
Drugo, normalno je ono čime se većina vodi i šta oni odrede da im je prihvatljivo. Može neka manjina da izglasa svoje Normalno, ali će to i dalje biti nenormalno ovim drugima. Nema tu neke egzaktne definicije i pravila, granica normalnosti zavisi od osobe do osobe.
To
i to.
granica normalnosti zavisi od osobe do osbe, sto kaze momak. sve dok to ne ugrozava nekog drugog, ti odredjujes sta je normalno.
Definisao sam svojevremeno.
Ono što svako misli da je, a ostali nisu.
a breeeee široka ova tema ali ajde ukratko:
normalni su postupci koji vode ka sopsvenom prosperitetu pod 1, prosperitetu uže zajednice pod 2 i šire zajednice pod 3 i to sve posmatrano na jednom dugoročnom planu.
s tim što su stepeni prioriteta 1, 2 i 3 do te mjere bliski da se mogu svrstati pod jedan ali su razdvojeni u slučaju da dođe do kolizije među prioritetima.
Normalno je da Vesnita priča jekavicom.
Normalno je da bebop ne zna da je to zapravo "ijekavica".
Da je "ijekavica" onda bi pisalo
Biti normalan je taaaako dosadno!
Šalu na stranu ne postoji normalno i nenormalno. Sve je to iluzija uma koji vidi dobro i loše itd. To je problem podvojenosti a to je iluzija koju stvara um koji je ograničen. Mislim da je prava definicija normalnog i nenormalnog - navika.
jooj, reme, :fejspalmuje:
u struku mi diraš. i to sa pogrešne strane :D
NISXTA NIJE NORMALNO DECXKO!
Trebalo bi da bude sasvim normalno da ponekad uradimo nešto nenormalno.
Kako bismo se dobro svi osećali!!!
Ne postoji normalno!
http://vukajlija.com/psiholog/409712#comment_1272571
Evo kobjasnio je butinakukidzer
Normalno je da JEBANJE bude u aktivnim temama.
rece LUDI cak..... ironije li :D
Svet je uređen po nekim moralnim normama, mada se iste menjaju iz dana u dan. Pre je bilo normalno ubiti, danas je to nešto nenormalno, sutra će biti ko zna šta.
Kako razgraničiti normalno od nenormalnog? Šta znači normalno? Šta je za vas normalno, a šta nije? Da li stvarno postoji normalno i nenormalno ili je, pak, to pre prihvatljivo i neprihvatljivo?
Čovek svet uređuje, kroji prema sopstvenim potrebama. On određuje granice normalnog i nenormalnog. Zašto je baš to ispravno, zašto to mora da bude tako? Zašto je mišljenje mase važno? Zašto svako ima nešto svoje normalno?
Čovek je društveno biće. Da bi društvo opstalo, morao je da smisli način da održi to društvo. Međutim, šta se dešava kad društvo postane halapljivo? Kad mu trenutne norme ne odgovaraju? Kad se ljudi jednostavno ne osećaju slobodnim u tom društvu, da li društvo mora da evoluira i koliko sme da evoluira da bi opstalo? Da li postoji granica normalnog koju društvo ne sme da pređe, makar i na po cenu propadanja?
Šta je normalno, a šta ne?