Ludi, sada te volEm još više :D Ma ti si kralj rime !
Ludi samo za tebe :*
Ja ne znam da pišem
duge pesme i debele knjige
Ja zapravo ne znam da pišem.
Ali znam da te zamislim
U mislima umislim
Da se zagledam i ne trepćem,
a treperim.
Tada se
Ćutanja poklope ,
Svetovi uklope
I zaboravim se
u osećaju.
Izvini, nemam inspiraciju :D
Jao kako slatko kakvu bi samo pesmu napisala da imaš inspiraciju O.O :*
Луди психијатар песме као да ти је неки пацијент писао. Немаш појма о уметности, глупа је као курац. Лаванда каска још увек, понекад личи на нешто, понекад не личи ни на шта. Лоше, лоше, назнака доброг, лоше, лоше, црно, курчина... Јебала вас ваша поезија. Треба селектовати ко сме да пише овде, а ко не.
Мука ми је од ваше поезије. Натераћете ме да одустанем од објављивања својих богоугодних дела и да не долазим више на ову тему.
Стидете се свог пера и узалуд просутог мастила. Ћао.
Ajaxe, hvala :D vrlo si ljubazan
Ajaxe tvoje kritike mogu shvatiti samo kao pohvale
Nemoj da te moje rime ko bič po čelu opale (opsa koji rim)
Realno, Sejo, imas potencijala.
Hvala Butt...ja ovo pišem iz zajebancije što se da i vidjeti po tekstu...
Ma, plodi, briga te.
Ludi, opet jedna za tebe.. :D :*
Iz svih mojih nedosanjanih snova
iznikne po još jedan novi.
Porastu mu ruke
Kao grane u proleće
Požele da te zagrle.
U svakom danu
te ruke te potraže
Sakriju u sebe
čitav jedan svet
mali malecan
samo za tebe.
Čuvaj ga.
-Patetika je bolest! :D
Nije, ne vredjaj moju životnu filozofiju i filmski ukus ako je to bolest ja patim od neizlečive bolesti... Mnogo dobra pesma mnogo mi se svidja :*
Pisem pesmu na temi ovoj
Iz dokonosti na temu ovu naleteh
i pesmu resih da napisem...
bice glupa, nece se rimovati i verovatno nece imati puno smisla...
ali, Boze moj, i to je umetnost!
Najlakse je biti kriticar! Danas svako moze biti kriticar!
Ne osudjuj zato pesmu moju strogo...
Toliko ljudi prdne, pa ostane zivo
Mogu i ja da se proseravam malo na ovoj temi...
Ti sto citas stihove moje, o zalutali covece,
Vidis li u meni Don Kihota???
Dobro pazi! Tvoje ludilo ce time
da li ga vidis ili ne vidis biti definisano!
(Па каже):
Црна магија срце ми обавија,
Црна магија над мене се надвија,
Црно црно сад је све,
Откад сам без црне жене,
Ој Сатано, Сатано,
Ти услиши сада менеееееееее!
Ој Сатано, Сатано,
У деветом ја сам кругу,
Ој Сатано, Сатано,
Ја не желим жену другу,
Помози ми, Сатано,
Живети без ње не вреди,
Помози ми, Сатано,
Смилуј се мојој бескрајној беееееедииииии!
(Па каже):
Црна магија срце ми обавија,
Црна магија над мене се надвија,
Црно црно сад је све,
Откад сам без црне жене,
Ој Сатано, Сатано,
Ти услиши сада менеееееееее!
valdemare, ako su ovi stihovi tvoji, ja te priznajem za genija
Zima
Mramor belog drobljenog vremena
Pička.
Evo haiku od mene.
U tami
U tami večnoj i hladnoj ja čekam tebe kao uveli cvet tračak svetlosti, tražim, a ne nalazim te, molim, a ne dobijam te, sanjam, a nemam te.
Uspomene me more, to su moji demoni, muče me neprekidno, otvorila si tamni prolaz u duši iz koje oni izlaze.
Zatvorim oči i vidim tvoj lik, ne to nije ljubav, nije ni sudbina, ni ludost, to je proklestvo, kad bi samo znala koliko je bolno srce moje a bilo je poklonjeno tebi.
Kaži mi da li je moje oko suzu pustio, da li je moje srce krvarilo, da li je moja duša mrtva, mene više nema sve je bilo tvoje a sada je izgubljno, ostao je samo bol.
Ne kajem se, ne proklinjem, ne nadam se, više se i ne pitam zašto toliko boli, navikao sam na tamu u kojoj živim i znam da svetlosti više neće biti.
Inspirisano pesmama Lavandice, duša :*
Ludi, pred kraj me uništi :D Ljubnem te :*
Evo haiku od mene.
Ja te volim.
Na grobu druga
U jesen , u smiraj dana , posjetih tvoj grob.
Grob nijem ko usta mrtvaca.
Rana na srcu duboka ko tvoja raka.
Smrt je krvava sa morem uspomena:
Gorkih časova samoće i teških okovanih
noći;
olovnosivih jesenjih dana ,
zimskih studi i žega letnjih.
Posjetih tvoj grob što okovan ćuti,
ko srce u bolu , srce u olovu.
A ruže , kasne jesenje ruže,
sa uvelim cvijećem bez mirisa;
njihao je vjetar i kiše šibale ,
kao tvoj život.
I niko ne bješe prisutan sem tuge !
O grobe , prijatelja mog!
Progovori! Razbij okove što stežu,
upali munje.
Otvori se , ublaži rane.
A , ja bih da govorim sa drugom,
da podijelim muke ;
da prelijemo boli i čaše gorke ,
da ukrešemo misli vatromet ,
buktinju ideja novih , što koračaju smjelo,
preko prepreka svih.
Varnica u mojim očima
Bjelina jutra glavu naslonila
na grudi djevojke ,
i povio vjetar pram mekane kose ,
kose na uvojke.
Zabačena glava na asfaltu leži ,
sa očima uprtim u nebo ,
dok krv mlaka na usnama gruša ,
Vitko tijelo pod kupolom neba!
Svjedokom sam jutros njene smrti bio:
Čednija od zore , kao dan lijepa ,
mrtva mladost leži ,
Oko vida nema , niti usna riječi,
Ruka bez dohvata puna , bijela.
Dva goluba jutros ne miluju nebo !
Gruba smrt likuje nad tijelom čednim
dok zrak sunca titra na visokom čeli.
Al treptaja nema , jer mrtve zeni.
U sleđenom oku trag rumene zore ,
pejzaž mladog jutra
i krajičak neba iznad terazija.
Drhtim nad mladošću sa nemirom snova :
Sa mislima čistim , okom punim suza.
U sleđenom oku ljubav čitam ,
san tih , nedorečen.
Svu ljepotu misli na visokom čelu.
Da li sad je hvata , san kobnoga rata !
potonuše sanje njenih snova.
Smrt je okovala sve čežnje misli.
Zatvoren je život kapijom smrti!
jutros mi je sestra , sestrim je po tuzi.
Sestro moja bijela , otkinuti krinu.
Nećeš više cvrkut prosipati,
Nit grgoljiti riječi draganu na krilu.
Tvoja mladost neće zori da se vineš
umrla su jutra kao daljine.
ево један судоку
над књигом бдијем ноћи и дане
мој јин јанг има две тамне стране
и налаз од простате ми је лошији..