Хм... Језиви, ако већ спаваш напољу по зими, онда је боље да легнеш у снег и да се покријеш истим, да те штити од хладноће, пошто је снег најчешће топлији од околног ваздуха. :) Исто као што је у поткровљу топлије кад напада снег преко крова.
Moj drug jednom dobio zatvor pa nije mogao da sere toliko da se načepio, naduv'o i stomak mu je bio k'o bure, kasnije priča kod doktora išao da ga pročepi al' jok i onda najedom se pročepio i zatrpo poljski wc, al' mog'o je da pukne!
Ne spavam često, samo kada me izbace iz gajbe. 'Ajd' probaću tako idući put :)
Pre oko mesec dana sam išao sa ortacima i ortakinjama u Radalj (kod Malog Zvornika) i mi Beograđani izazvali meštane na partiju fudbala. I naravno, tukli malo mi njih, malo oni nas i kad je već padao mrak i kad je trebalo da završimo trojica njihovih zajebu kompletnu moju odbranu a ja na golu. Sa strane trče klinci čačkalice a u sredini trči lik ko od brega odvaljen i reši on da šutne. Kad je bio blizu kaznenog krenem ja da izlećem i odmah skačem jer sam znao da šutira isključivo po vazduhu. Kad je on grunuo loptu! Kad me pogodio u family jewels! Ma u semevod me pogodio...To je bio najveći bol u mom životu, više od pola sata mi je trebalo da se dovoljno oporavim da hodam normalno...Nije mi tad život bio u opasnosti ali jeste neki budući...
Uhvatio sam rukom golu žicu u petom razredu, ortak me povukao za rame. Postoji mogućnost da mi je spasio život. Vozio se više stotina kilometara sedeći na dve ručne bombe. Jednom zamalo da prospem ovo malo mozga kad sam dohvatio dedinu pušku, sreća pa nisam stigao do obarača. Sitnice...
Jel bila ovakva slična tema il se ja tripujem?
Bio ja pre par godina na nekom ekskluzivnom grčkom ostrvu, Serifos valjda, i iznajmimo četvorotočkaš (bili smo sa porodičnim prijateljima). I moj brat/ujak (rod mi je sa obe strane porodice), koji je inače iskusan vozač, zajedno sa mnom krenuo da se provoza. I dogovor je bio da do plaže vozi on, a ja od plaže. I on dok je vozio sve je bilo normalno, a kad sam ja uzeo iskomplikovala se situacija.
Dakle silazimo mi niz brdo, ja vozim, i skrećem u krivini od oko 120 stepeni. Sa druge strane je provalija. Izgubim ti ja kontrolu nad vozilom ( ja sam i dalje u tripu da je volan otkazao, govno kinesko ) i mi upadnemo u jarak. Četvorotočkaš se okreće, mi ispadamo a on nastavlja da se prevrće, i prevrne se još jedan put. Obojica smo prošli sa lakšim povredama i ogrebotinama (jarak je od kamenja), na sreću nismo glavu udarili.
E sad, po rečima tog mog brata/ujaka, on je shvatio da ćemo da sletimo u provaliju pa je onda svojom težinom nakrivio četvorotočkaš tako da uletimo u jarak, što je svakako bolje. Ja se ovog dela baš i ne sećam (kao ni samog pada, u glavi mi je samo jedna slika kao iz igrice neke. Ja sa leđima na zemlji, noge iznad mene savijene u struku tako da su mi negde iznad glave i četvorotočaš iznad toga okrenut potpuno naopačke ), ali to možda objašnjava moj doživljaj da je volan otkazao.
U svakom slučaju srećom sam ostao živ, a ovaj udes zajedno sa jednim manjim i daleko manje opasnim padom sa skutera, je razlog zbog kog sam dobio fobiju od krivina.
Je l' sam pomenuo da se ovo desilo na ekskluzivnom grčkom ostrvu?
http://vukajlija.com/forum/teme/17533-imao-sam-srece
I oladite sa sličnom temom više!
Baš se sad prisetih... Igrao ja fudbal u 7. razredu osnovne, tačnije bio sam golman, i u jednom trenutku sam se toliko bacio da spasem potencijalni gol da sam nezgodnim padom rasekao glavu o beton. Em sam primio gol, em sam prošao sa posekotinom, koja doduše i nije bila tako opasna kao što se u prvi mah činilo, ustvari nije bila opasna uopšte, ali s obzirom da mi je ruka bila natopljena krvlju posle dodira sa glavom , moglo bi se reći da je to potencijalna opasna situacija po život ( mada uopšte nije, ali govorim u smislu - šta bi bilo kad bi bilo ).
Savet golmanima - ne bacajte se bez preke potrebe da ne biste prošli kao ja, ili gore, kao Petr Čeh.
To je zajebano kad se posečeš a zagrejan si.Tako ja jednom secnuo ruku na malom fudbalu, i do kraja utakmice nisam skontao da je to kapljalo okolo.Pametni majstori ostavili vijak da viri na onim drvenim zaštitama za radijatore, valjda sam uleteo u duel, jebemliga (a inače se zalećem ko konjina) i poderem nadlakticu.Još imam ožiljak.
Posle kad sam pogledao parket izgledalo je ko da je neko priklao svinjče odprilike.
zivot mi je stalno u opasnosti. oni su tu, svuda oko mene. vidim im sjenke, u ruci su im skalperi. oni hodaju polako, pojavljuju se i nestaju. ja trcim, zavaravam im trag, zastanem, ugrabim dah, i onda ih opet vidim. osjetim te macje oci u tmini. nastavaljm da trcim. preko dana se krijem u guzvama, po sirokim ulicama i vasarima. kada je kisa, stojim u zadimljenim, pretrpanim kafanama, blizu izlaza, otvorenih ociju, suprostavljam se dimu i umoru, ispitujem ljude, i na najmanji nagovjestaj opasnosti, hitro i neprimjetno izlazim van. Nigdje se ne zadrzavam dugo, nigdje ne navracam dva puta u toku par dana. Uvece trcim. Tada nastaje horor. Ne dopustaju mi da stanem. Igraju se sa mnom. A ja se borim, jer i imam sta da izgubim. Odavno sam ostao bez snage, odustao od borbe, i samo me ljubav ka zivotu tjera da nastavim dalje da trcim. RUN, FOREST, RUUUUUUN!
osim ovoga, jok.
Zaspao sam jednom u snegu, mortus pijan. Upao u nekakav šanac i zakuntao. Bio sam klinac, neiskusni alkos. Neki ljudi me našli i probudili, inače...Sad kao iskusan konzumator maligana, prvo očistim od snega mesto gde ću da zalegnem.