hahhahahahhahahahahahahahahahhahahahahahahaahhahhahahahhahahahaha
hahahahahhahahahahahahaahhahhahahahhahahahahahahahahahhahahahahah
ahaahhahhahahahhahahahahahahahahahhahahahahahahaahhahhahahahhahah
ahahahahahahahhahahahahahahaahhahhahahahhahahahahahahahahahhahaha
hahahahaahhahhahahahhahahahahahahahahahhahahhahahhhhahahahhahahah
ahahaaa
2.Zabela - Džubaja - kasetofon
Kada vojnici završe sa obedom, poslužavnik sa priborom, tanjirima i ostacima hrane predaju na jednom prozorčetu, pultu koji se zove džu-boks ili džubaja. Za tako nešto ja ne znam adekvatnu reč u srpskom jeziku. Kada nova klasa dođe u kasarnu, to je gomila ljudi koji se međusobno ne poznaju. Zato se prvih dana obično opredeljuju nadimci koji ostaju do kraja vojnog roka, ili čak i duže ukoliko ljudi ostanu u kontaktu i posle vojske. Jedan od vojnika u jednoj kasarni je prvih dana vojske zaglavio u džubaju da skuplja otpatke od cele kasarne i da pere sudove, tako da je dobio nadimak Džubaja.
Izdvojeni magacinski vojni objekat Zabela. Stražara - zgrada u kojoj se nalazi straža. Spavaona - stražarska spavaonica, prostorija u kojoj stražari spavaju. U spavaoni je neki kasetofon koji je tu ko zna od kada. Kasetofon uglavnom služi da se na njemu sluša radio. Neki vole narodnjake a neki rokenrol. Nema tuča oko muzike. Postoji neki status quo. Malo se slušaju narodnjaci, malo zabavnjaci (kako ih zovu narodnjaci). To uglavnom funkcioniše, mada povremeno izbijaju svađe i prepirke. Problem je u tome što kada nekog narodnjaka pogodi pesma on počne da vrišti i pojača radio. A kada ta pesma što ga pogađa prođe radio se ne smanjuje. Pa kada još nekog pogodi pesma, radio se ponovo pojačava, tako da uglavnom trešti na maksimumu.
Ponekad ponekom od rokera pukne kurac, pa prebaci na neku stanicu sa rok muzikom. Nekada se radio prosto isključi. A bilo je i par slučajeva šutiranja kasetofona sa kraja na kraj stražare. Kasetofon se pokazao kao izuzetno otporan na udarce.
U takvoj situaciji se igrom sudbine našao i Džubaja. Urban lik. Beograđanin. U jednom od tih udara rodnog sela narodnjaci su pojačali kasetofon do maksimuma a Džubaja ih je kulturno i fino zamolio da malo smanje ton. Obećali su da hoće čim prođe ta, najbolja i za njih u tom trenutku najvažnija pesma na svetu. Posle nje, naravno krenula je druga još bolja i za narodnjake važnija pesma. I tako par puta.
Kada je Džubaja 2-3 puta bezuspešno molio da se smanji muzika, ustao je vidno iznerviran prišao kasetofonu i smanjio mu zvuk do kraja. Vrlo staloženo iako se videlo da je ljut. Nije šutirao kasetofon, nije promenio stanicu, samo je utišao zvuk.
Više niko nikada nije uspeo da uključi taj kasetofon.
3.Zabela - Džubaja - struja
Izdvojeni magacinski vojni objekat Zabela. Stražara - zgrada u kojoj se nalazi straža. Kupatilo u sklopu stražare je bilo napravljeno tako da su na desnoj strani prostorije duž zida postavljeni umivaonici, a na levoj strani pisoar,wc i na kraju tuš kabina. Desilo se da je pregorela sijalica u tuš kabini. Lenji vojnici - stražari nisu nešto bili raspoloženi za menjanje sijalice iz nekih razloga. Neću ja, hajde ti. E neću ni ja. To je bio taj princip. Neki glupi inat jedan drugom. Danima sijalica u tuš kabini nije radila. Jednom je Džubaji prekipelo i rešio je da on preuzme stvar u svoje ruke. Nije čovek hteo da se kupa u mraku.Počeo je da psuje sve okolo kako su stoka a ne ljudi, kako mogu da se kupaju u mraku kako su lenštine itd... On je bio stvarno ljut, ali je svima bio smešan i interesantan. Otišao je tako ljut u tuš kabinu, odvio je sijalicu koja nije radila i zavio ispravnu sijalicu. Izašao je ispred i iako ljut, sasvim normalno je pritisnuo prekidač koji je trebalo da upali samo sijalicu u tuš kabini.
Došlo je do nekoliko eksplozija. Sve sijalice su eksplodirale.U tuš kabini, wc-u umivaoniku, hodniku... Bojler je probio. Kada su sutra došli električari da to srede nisu mogli čudom da se načude šta se desilo. Kažu da osim što su eksplodirale sve sijalice i što je puko grejač bojlera, da su izgoreli i svi kablovi u zidu koji su vodili do sijalica od neke ogromne struje. Oni nisu mogli da predpostave kako je do toga došlo. Menjanje sijalice pretvorilo se u menjanje kompletne instalacije u tih nekoliko prostorija.
Kul su priče, daj još.
Šta si odustao sad ludi? Davaj, davaj.
Evo ja ću, ako već nisam pričao ovo... Dva drugara i ja smo na noćnom pecanju vidjeli leteći svjetleći objekat. Najjače je što je zaista bio sličan onom kao u "Kenguru" pa su nas kasnije svi jelte zajebavali...
Ljetna noć, nebo potpuno vedro i jasno, zvijezde, avioni i odjednom se pojavljuje to čudo. Okruglo plavičasto tijelo, krupnije i bliže (bar tako izgleda) koje se kretalo pravolinijski lagano, sporije nego što se na oko kreće avion. I u momentu kad smo konstatovali i jedan drugar dreknuo:"Bemti, šta je ono!?", to sranje se zaustavlja tačno iznad nas (ležali smo na leđima) i stoji tako 2 sekunde, onda nestade. Nakon možda 3-4 sekunde, pojavljuje se ponovo "par metara" dalje, takođe u pokretu ali u drugom pravcu i opet nakon par sekundi samo nestade. Više se nije pojavljivalo. Znam da je nevjerovatno, al što Avaks reče:"Ja znam šta sam vid'o."
Dodatak:
U momentu kad je ta lopta stala iznad nas, zanijemili smo potpuno i samo čuješ ovog trećeg druga koji je najstariji (tad možda imao 34-35), najdeblji i pri tom samo u gaćama, kako tiho i plačnim glasom reče:"Joj." i okrenu se na stomak i zaroni licem u ruke. Tek kasnije smo se sjetili da umremo od smijeha na ovu scenu jer smo do tad bili paralisani od čuda i straha.
4.Kasarna - Džubaja - metla
Džubaja je došao do kasarne da traži od kapetana da ga pusti kući na vikend. Iz nekih razloga kapetan ga nije pustio na vikend, a još ga je sa grupom vojnika, poslao u auto park da ga očiste. Metlama. Auto park, je deo kasarne gde su parkirani tenkovi i ostala mehanizacija. Tenk u pokretu pokupi ogromnu količinu zemlje koja obično ispada iz gusenica na tvrdim podlogama kao što je stajanka u autoparku. Dakle ćišćenje autoparka na kome su tenkovi istresli zemlju iz gusenica je kao piti vodu čačkalicom. Džubaja koji je i bez toga bio besan, dobio je baš to zaduženje. Da bi obavio posao, dobio je metlu sa dugačkom, okruglom, drvenom drškom. Čim su počeli sa metlanjem, Džubaja je pokazao u svakoj ruci po jedan kraj drške od metle koja je pukla po dijagonali. Cela, zdrava drška od metle je pukla bez ikakvog dejstva neke vidljive sile. Ako ste nekada pokušali da slomite dršku od metle znate da je to skoro nemoguće. Udaranjem, savijanjem ili bilo kako drugačije. A Džubaji je prsla u rukama, a da on nije ni pokušao da je polomi.
Rifreš, mor pliz.
ovaj džubaja serijal je među boljim stvarima koje su se pojavile na ovom sajtu
Đonovane, a koliko metara iznad vas je bilo to čudo? I koje veličine je bilo?
PS, taj Džubaja je lud dečko, ne bih voleo da ga sretnem uživo. poyy
Džubaja ište sopstvenu definiciju.
Džubaja je lud 100%
Zamalo pa Džubaja šizenje da bude. lel
DŽUBAJI LIŽU JAJA!!!!
Daite još ovih duševnih priča.
Evo čisto da ne crkne tema, bezveze pričica al ajd, što rekao ovaj sa nadimkom "lud" tipičan primer bioenergije ili puka slučajnost. Elem ćale me poslao po 6 piva u prodžu. Ja u međuvremenu u kolima skapiram da sam poneo samo 5 flaša, ništa odem do prodže
-šta ćete
-pet piva
:::otkucava riba račun, daje meni, na računu 6 piva ukucano:::
-rekao sam 5 piva
-o izvini, greška
-a zapravo sam hteo 6, samo nemam flašu
-ništa sinak, dođi drugi put, sa flašom.
meni je strašnije što te je riba nazvala ''sinak''.
da meni tako kaže, odalamio bih je po glavi onom šestom flašom što nisi poneo.
Za početak, biće nekoliko blagih priča, bez ikakvih natprirodnih pojava.
Prvo će biti nekoliko primera negativne bioenergije na delu,
a kasnije će doći vrlo zajebane i vrlo jezive priče.
1.Zabela - Markoni
Izdvojeni magacinski vojni objekat Zabela. Stražara - zgrada u kojoj se nalazi straža. Pošto se straža ne daje baš redovno (izdvojeni objekat - pa kontrola mora da dođe spolja), u stražari se osim spavanja dešava i aktivan vojnički život - uglavnom neka zajebancija. U prostoriji gde se jede - trpezariji, koja služi uglavnom kao dnevna soba, u ćošku, na postolju okačenom na zid stoji neki televizor. U ne baš najboljem stanju, ali sasvim dovoljan da pruži neku zabavu vojnicima na straži. Veče, u trpezariji je gomila mladih vojnika različitih afiniteta. Na TV-u se gleda Pink. Neki svršavaju u gaće od umilnih zvukova omiljenih hitova, a neki se jedu u sebi što ne mogu da pobegnu odatle negde daleko gde nema takvih čobana. U jednom trenutku, komandir straže Markoni, stariji vodnik po činu, uperi u TV jedan od svojih pištolja, Zastavin Magnum 357 sa cevi od 6 inča (ona najduža) i povuče obarač. Naravno u burencetu nije bilo metaka. Markoni je hteo da napravi šalu, kao da hoće da puca u to što krešti sa TV-a. Pošto nije bilo municije, nije se čuo pucanj, ali se čulo glasno klik. U tom trenutku TV se ugasio. Puno momaka je glasno negodovalo. Ljutili su se zašto je ugašen TV. Ali daljinski je stajao na stolu. Niko nije ugasio TV. Ugasio se sam od sebe i to baš u trenutku kada je oslobođena udarna igla Magnuma. Pokušaji da se TV uključi daljinskim nisu uspeli. Takođe ni pritiskanje dugmića na samom TV-u, kao ni uključivanje i isključivanje kabla iz struje. Taj televizor višo niko nikada nije uspeo da uključi. Taj događaj je zapamćen kao "kad je Markoni ubio televizor".