Ispaštate li?

Vjerujete li vi da kada vam se dešavaju loše ili tačnije neobjašnjivo loše stvari da imate utisak da ispaštate tuđe grijehove?
Religiozni stop
Jugonostalgičari stop
Sekte stop
Spemeri stop
Oftopičari bujrum al da se prethodno izjasnite.

Ja vjerujem jer mi je to jedino racionalno objašnjenje. Da dobri ljudi kojima se dešavaju odvratne stvari zapravo ispaštaju koznačije gluposti i nedjela. Nekog svog pretka npr.

Mrzi me da pravim gomilu uvoda, valjda ćete skontati šta je poenta teme.

Ја испаштам гријехове мојих прађедова и прабаба. Рекла ми кева.

Да додам: и са једне и са друге стране.

Kontam da samo svoje grehove ispaštam. A ako ispaštam previše, onda kontam da ispaštam za svoje buduće grehove.

Da. Verujem u karmu. I u onu našu staru: ‚‚‚Kako seješ, tako ćeš i žnjeti.‚‚

Nee:) Ja ispaštam jer sam retardirana, dakle, svojom krivicom. Verujem u sliku koju stvorim o ljudima i mogu oni da budu sušta suprotnost tome, ja i dalje verujem da su onoliko dobri koliko su u mojoj glavi.

Ma ispaštate vi kurac tako mladi, nego ono- vjerujete li?
Npr. šta ima biti krivo neko dijete, žrtva pedofilije itd itd?

nem0, ijekavičarko stara :)

I to Butt. :)

Мени исто баба рекла како ћу да испаштам грех свог прадеде који је имао швалерку, а сопствену жену (која је флипнула због тога) послао у лудницу и пустио је да умре.

А сад озбиљно...

За већину лоших ствари које су ми се десиле, сам сам био крив. Или је у питању била моја лењост, или погрешни потези.

Остале лоше ствари које се дешавају су продукт случајности, као што ми се и неке добре ствари случајно дешавају, као што се од почетка времена све у Универзуму случајно десило. Какви преци, какве пичке материне.

Veruj mi, to u mom slučaju nije prepreka.

I da se dopunim. Kontam da kada previše ispaštam ispaštam za svoje buduće grehe (karma, jel), ali da me zato čeka izuzetno lep period života u budućnosti bez takvih stvari. I to se par puta pokazalo da je tačno. :)

Дешавају се те ствари, али не дејством више силе. То су само последице сопствених деловања, осим ако нисте јако асоцијални, па туђа деловања не утичу на вас...
Асоцијалаца који не излази из подрума не може да удари бизнисменски инфракт на сајму пољопривредних инвестиција; као што ни сплаварку не може да удари струја док поправља електричну инсталацију у некој "вили промаји"...

Но, нисам сада нешто одговорио, али верујем да је теорија синхроницитета мени за сада једино познато објашњење за такве ствари... А да ли испаштамо дела својих предака: само ако дозволимо да њихова (лоша) дела утичу и на нас... Верујем да је већина ствари подложна одлукама самих нас...

Dobro hajd. Šetao ti parkićem i zaskoči te peda, jebe te u čmar, i šta? Koja je tu slučajnost? Čovjek išao maksuz da te jebe. I gdje je tu tvoja ljenost ili pogrešan potez?

@aurora072
Jes, mi mladi ne znamo ništa dok ne dođemo u vaše godine. I dok ne stvorimo okot. Tek onda moš nešto da kažeš i da se računa. Do tada moš samo da vjeruješ.

Ne ispaštam tuđe grehe, nego svoje.
Dovoljno sam dugo živ da bi mi se dešavalo tako nešto.

Hahaha, meni je ovo krivac za sve moje probleme. Gde bi meni bio kraj da sam radna. Nego ovako sam zgubidan. Moram malo da se uozbiljim :)

Њак, испаштам своје.

Имам утисак да ако урадим нешто, вратиће ми се макар за 30% горе.

Ne verujem u ispaštanje. Ja to sve smatram izvesnim procesom učenja. Da bih verovala u ispaštanje, morala bih da verujem i u to da je život pravedan, a ne mislim- pravedan život bi bio dosadan i crno-beo. Pravdu tražim u sebi, ne van sebe.

Moj deda je bio opasan švaler, zato ja retko jebem celog života...

Verujem da postoji neko uravnoteženje pritisaka, ali sumnjam da postoji direktno ispaštanje zbog viših sila... kad bi to bilo istina, onda bih verovatno morao da se pisanim putem odreknem svojih predaka. Prihvatam jednako i dobro i zlo koje me zadesi - nit se uzdižem, nit se saginjem. Stisnem zube i guram dalje.

Како која је случајност? Тај човек се намерачио да јебе неког у паркићу и урадиће то. А ја се сасвим случајно нашао на том погрешном месту у право време. Може да буде било ко други. А могу случајно да се нађем на неком десетом месту и налетим на 200 евра које су неком испале. Опет би била случајност. Могао сам 30 секунди дуже да се задржим на смафору и да стигнем касније, кад је овај већ неког до'ватио. Могао сам да кренем другим путем, а случајно одабрао тај. Тако да се у том твом случају не би радило ни о лењости, ни о погрешном потезу, но о потпуној случајности.

Ne kontam ovo baš nešto. Kod *okota* se najbolje čovjek i zapita.
Smarko ti vjeruješ čim se držiš ovog k'o i ja.

I da li znači oni koji ne vjeruju imaju pravo da rade šta hoće? Ko mu jebe mater i te fore...

Ispaštaju Srbi u Hagu, a ostali lade jaja.